KUPOVINA NEKRETNINE U GRCKOJ
KUPOVINA NEKRETNINE U GRCKOJ
Šta
je istina i šta su prednosti kupovine nekretnine u Grčkoj preko
Agencije, bez Agencije, uz pomoć ¸¸poznanika¸¸ preko socijalnih mreža,
direktno na terenu ili direktno preko advokata. I šta je sa tim davanjem
novca unapred i zašto se i kada daje...
Između Srbije i Grčke i između logičnih i nelogičnih poteza – nema apsolutno nikakve razlike. Kao što ni u Srbiji ne biste dali novac unapred bez potpisanog predugovora, isto tako, niste u obavezi ni u Grčkoj da bilo kojoj Agenciji ili vlasniku nekretnine date bilo šta na ¸¸crno¸¸ i na ruke u kešu. Novac u Grčkoj a relevantno sa kupovinom nekretnine se daje u tu i samo u tu svrhu – kao avans i kao čin koji označava da je nekretnina ¸¸kaparisana¸¸ i da je prodavac neće prodati nekom drugom. Takođe, avans se daje i u slučajevima kada se kupac i prodavac dogovore da će ukupan iznos biti uplaćen na rate (takođe regulisano predugovorom kod javnog beležnika) i na taj način olakšati kupcu. U predugovor se beleže: datumi isplate, tačan iznos rate, kaznena klauzula za kupca u slučaju da ne ispoštuje odredbe i ¸¸preskoči¸¸ ratu, vremenski rok da kupac uplati ratu za koju je uplata izostala, kaznena klauzula za prodavca u slučaju da proda nekretninu koja je već kaparisana, iznos koji je u obavezi da vrati kupcu uz zateznu zakonski predviđenu kamatu, vremenski rok završetka eventualnih radova u stanu / kući u slučaju da je kupac dao avans u cilju popravke / izmena enterijera / renoviranja itd. I u ovom slučaju, ako prodavac prekrši odredbe ugovora i ne realizuje radove o roku, sledi kazna (najčešće novčana) uz zakonski predviđenu zateznu kamatu. Kazne se kreću od 30 – 50 evra dnevno. Slučajevi kad jedna ili druga strana nisu ispoštovale (pred) ugovorne obaveze su retki i radi se o jednom na 100 uspešnih. Predugovor kao i svaki ugovor – OBAVEZUJE. I tih 30-50 evra kazne dnevno pomnoženo sa 30 dana u mesecu puta 5-6 meseci zakašnjenja plus zatezna kamata, predstavljaju i te kako značajan (nepotreban) trošak u koji bi se retko ko upustio.
Razlika između kupovine nekretnine preko Agencije i samostalnog istraživanja tržišta može biti ogromna i košta u vremenu ali i u novcu. Srbi privrednici, vlasnici preduzeća, radni i porodični ljudi koji nemaju vremena da sami traže nekretninu u Grčkoj (jer vreme košta), najčešće se obraćaju Agenciji. Postoje potencijalni kupci koji žele da izbegnu Agenciju (zbog plaćanja provizije) a koja je provizija u visini od tek 2% od cene upisane u Ugovoru i ne naplaćuju je sve Agencije. Prva prepreka na koju kupac nailazi kada se sam obrati prodavcu je jezička. Opušteni susreti na plaži posle dosta uza i cipura na slabom engleskom ili uz prevod od strane konobara koji ume da se sporazume i primi narudžbinu se uglavnom završavaju kao veliki fijasko. Druga prepreka je što vam niko ne garantuje da je osoba koja vam se predstavlja kao vlasnik – zaista vlasnik nekretnine a nije čak ni zvanično ovlašćen posrednik. Poznata letovališta su prepuna ¸¸predstavnika¸¸ koji na ovaj način žele da ulove proviziju za prodaju koju će nekako izvući i posle mnogo rasprava evenutalno naplatiti od Agencije koja već: ima potpisan ugovor o EKSKLUZINVOM reprezentovanju, promociji i prodaji TE ISTE nekretnine i zna vrlo dobro kako da zaštiti svoje interese i ne, tog čoveka nikad nisu videli i on ne radi za njih. Agencija ima i svoje pravne savetnike koji takve ¸¸lovce¸¸ ne žele, nemaju vremena – a nisu ni u obavezi da saslušaju i isprate ih još sa vrata (ako se isti usude da se posle svih lovačkih priča uopšte i pojave). Lovca je vrlo lako ¸¸uloviti¸¸ jednostavnim pitanjem da li umesto dvosobnog stana ima trosoban jer će i vaši kumovi letovati sa vama. Reći će vam da ima. Da li umesto trosobnog stana može da vam pokaže neku kuću jer supruga hoće da zasadi cveće u bašti. Odmah vas vodi i do kuće na plaži. Posle 3 - 4 šetnje sa navodnim vlasnikom, biće vam jasno da se ne radi ni o pravom vlasniku ni o pravom posredniku. Jer profesionalni posrednik u prodaji nekretnina prvo što traži to su vaši podaci: ime i prezime i broj pasoša. I onda sa vama potpisuje ugovor. I saopštava vam da njegove usluge koštaju toliko ili da njegove usluge ne koštaju ništa ali da će u slučaju da se kupoprodaja realizuje, naplatiti proviziju od prodavca nekretnine (provizija se kreće od 2 – 4%). Razlika između ¸¸lovca¸¸ i profesionalnog agenta za nekretnine je što su svi lovački dogovori usmeni i samo usmeni dok sa agentom sve stavljate na papir i obe strane potpisuju i svojim potpisom se i OBAVEZUJU. U slučaju da lično i toliko dobro poznajete vlasnika nekretnine koja vam se dopala – i pritom mu verujete na reč da njegov stan / kuća nije npr. pod hipotekom - agent za prodaju vam nije potreban. A takođe ni Agencija. Ono što Agencija može da vam pruži i što je poželjno zahtevati to je: da zaštiti vaše interese; da vam garantuje da je nekretnina slobodna od: hipoteka, zahteva trećih lica, dugovanja, potraživanja, kredita itd. i da su sve to proverili PRE nego što su stavili nekretninu u ponudu (procedura provere košta oko 500 evra što znači da je Agencija uložila u kvalitet i nivo svojih usluga). Takođe će vam obezbediti agenta na terenu koji će zajedno sa vama obići nekoliko nekretnina u toku dana uz prisustvo prevodioca. Agenciji možete pružiti i tačne podatke relevantno sa sumom novca koju želite da izvojite za kupovinu. Lovcu na proviziju koga ste upoznali na plaži ili ste culi od nekoga za njega NI U KOM SLUČAJU nemojte saopštavati koji iznos ste odvojili u tu svrhu a takođe mu nemojte davati ni svoje lične podatke. O datumu kupoprdaje i primopredaje novca – bez obzira da li ste se već dogovorili ili čak i ¸¸sprijateljili¸¸ sa njim (a neki su vrlo vešti u uspostavljanju ¸¸prijateljskih¸¸ veza), da i ne govorimo. Sa ovakvim ¸¸posrednicima¸¸ niko vam ne garantuje da nisu povezani sa raznim kriminalnim grupama koje su operativne baš u turističkim mestima u toku sezone jer je to vremenski period kad su ljudi opušteni i došli su da potroše. Samo u slučaju da vlasnika nekretnine znate lično – možete realizovati kupoprodaju bez posredovanja ozbiljne Agencije. Agencija do Agencije – opet se razlikuje. Postoje one koje kupcu garantuju: diskreciju, bezbednost, pouzdanog agenta, proveru nekretnine PRE kupovine. A postoje i one koje to ne rade. Vaše je da zahtevate i da analogno odaberete.
Zaštitite se, zahtevajte, pitajte. Ako nemate vremena (a privatnici i vlasnici preduzeća obično nemaju jer je njihovo vreme skupo) i više vam se isplati da sve poverite advokatu – tako i učinite. I u ovom slučaju, možete zahtevati: pismeni dogovor, njegove obaveze (da pronadje 5-6 nekretnina koje vam odgovaraju i na lokaciji koja je pogodna za vaše potrebe), da sa vama (ili bez vas) obiđe sve te nekretnine (nešto što advokati skoro nikad ne rade jer su svaki dan na sudu – gde im je inače i radno mesto - i u opis tog istog radnog mesta NE SPADA obilazak nekretnina na Halkidikiju i štenja sa vama po plaži u cilju komparacije šljunkovite sa peščanom plažom i jasnog definisanja osećaja koji u vama budi pogled na zaliv između 1. i 2. prsta i da li je zaista ispravno kupiti kuću BAŠ TU i da li sastav iste plaže odgovara vašim bosim stopalima). Posao advokata je da proveri da li je nekretnina pod hipotekom, da li se možda sude oko nje, ko je PRAVI vlasnik, da podnese zahtev za izdavanje PIB-a na vaše ime, da sačini Ugovor, prisustvuje potpisivanju kod notara, proprati proceduru i pobrine se da je sve realizovano u skladu sa zakonom, uloži isti Ugovor nadležnoj Katastarskoj službi, podnese vama na uvid potvrdu da je (sad već vaša) nekretnina uredno zavedena u Knjige. I ne, šetnja plažom na 45 oC u odelu, sa kravatom i sa teškom advokatskom akt tašnom – nije ni malo prijatna a ni praktična.
Pre kupovine, advokat takođe može da proveri da li je vlasnik već dao nalog nekoj Agenciji za nekretnine (a najčešće jeste) da ga ekskluzivno predstavljaju. Ekskluzivno predstavljanje i promocija neke nekretnine od strane Agencije znači da tu istu nekretninu vlasnik ne sme da proda samostalno niti preko neke druge Agencije već samo preko one sa kojom je potpisao ugovor. Čak i da sam nađe kupca, u obavezi je da Agenciji isplati ugovorom predviđen procenat. Ovi troškovi isključivo terete prodavca i ne tiču se kupca. Agencija naplaćuje svoje usluge prodavcu (kao što ih naplaćuje i potencijalnom kupcu) jer i sama ima troškove... Troškovi Agencije su isti za sva mala i srednja preduzeća: održavanje, ažuriranje, tehnička podrška web stranice (oko 100 – 200 evra na godišnjem nivou); štampa reklamnog materijala (200-300 evra na godišnjem nivou); izlazak agenata za nekretnine na teren i obilazak istih (troškovi benzina na dnevnom nivou za svakog agenta su nekada i oko 100 eura); ručak – pauza sa klijentima (ručak za 4 osobe u prosečnoj grčkoj taverni košta oko 50 evra najmanje); troškovi iznajmljivanja kancelarije (kreću se od 500 do 1.000 evra mesečno za popularnije lokacije u gradu); troškovi socijalnog i penzionog osiguranja (oko 300-400 evra mesečno u zavisnosti od godina staža za svakog zaposlenog ponaosob); PDV u visini od 23%; porez na promet (obračunava se na kraju svake godine); telefon, struja, voda, održavanje zgrade (oko 200-300 evra mesečno). Agencija vam takođe može obezbediti dobijanje grčkog PIB-a koji je OBAVEZAN i NEOPHODAN u cilju prebacivanja struje i vode na vaše ime kao vlasnika. U slučaju da se ne obraćate agenciji, PIB za vaš račun može izvaditi ovlašćeni advokat. Troškovi Agencije u slučaju da ih naplaćuje kupcu su u visini od tek 2%. Prijateljski komentari sa socijalnih mreža postavljeni od strane nekompetentnih osoba da treba izbegavati Agencije jer su ¸¸negde od nekog¸¸ čuli da Agencije uzimaju enormne iznose padaju u vodu.
Po dobijanju PIB-a, uplaćuje se porez na prenos imovine državi, porez koji obračunava nadležna Poreska Uprava i koji je u visini od 3% na objektivnu vrednost nekretnine. Objektivna vrednost je vrednost koju je ista Poreska Uprava procenila i NIJE ona vrednost koju je kupac realno isplatio prodavcu. Razlikuje se nekad i za 1/3 od stvarnog iznosa. Primer: nekretnina košta 80.000 evra i procenjeno je od strane Poreske Uprave da objektivno vredi 48.500 evra. Porez koji je kupac dužan da uplati je 3% od 48.500 evra što iznosi 1.455 evra. Nadoknada notara (javnog beležnika) je takođe predviđena zakonom i u visini je od 2% od te iste objektivne vrednosti. Troškovi advokata su takođe 2%. Troškovi sudskog tumača su 150 – 200 evra za usmeno tumačenje koje često traje i 2 dana. Troškovi pismenog prevoda Ugovora su od 15 – 25 evra po strani. Preveden i zvanično overen Ugovor je neophodno podneti na uvid i uložiti jedan primerak banci u Srbiji u cilju legalnog (i sasvim uobičajenog) transfera novca u inostranstvo. I da, svaka kupoprodaja nosi sa sobom i prateće troškove. Ali tako je i u Srbiji zar ne?
Prihvatite ¸¸dobronamerne¸¸ savete sveznalica sa socijalnih mreža s dužnom rezervom (većina njih nema čak ni pasoš) i na prvom mestu, oslonite se na logiku, na činjenicu da procedura kupoprodaje ne može da se drastično razlikuje između Srbije i Grčke i bilo koje zemlje u Evropi, da je profesionalac DUŽAN u skladu sa zakonom da vam pruži kvalitetne usluge i ne, ne želi da rizikuje svoj ugled i da baci u vodu godine i godine studija, rada i zalaganja. Da i advokat i sudski tumač POLAŽU ZAKLETVU i garantuju vam svojim potpisom i pečatom tačnost i ispravnost svakog dokumenta. Da notar koji reprezentuje državu i čija je pozicija u procesu kupoprodaje NEUTRALNA takođe garantuje svojim pečatom i potpisom i neće rizikovati svoju karijeru niti ugled kancelarije koju je nasledio od oca a otac od dede i ista kancelarija nosi težinu porodične tradicije... Da agent za prodaju nekretnina želi da proda ne samo vama, ali i da nastavi da ubuduće uspešno prodaje i želja mu je da ga sutra preporučite svojim prijateljima i poznanicima; učiniće sve da ostavi dobar utisak i realizuje proceduru u skladu sa zakonom. Posrednik sa plaže s druge strane, nema šta da izgubi – ni ugled, ni ime, ni kancelariju, ni pečat... Može samo da ućari na crno – momenat u kojem misteriozno nestaje sa scene...
Za kraj, da se prisetimo mudrih reči nepoznatog autora: ¸¸Skupo vam je da platite profesionalca? Čekajte da vidite koliko će vas koštati amater...``
https://www.facebook.com/NekretnineuGrckoj?fref=nf
Između Srbije i Grčke i između logičnih i nelogičnih poteza – nema apsolutno nikakve razlike. Kao što ni u Srbiji ne biste dali novac unapred bez potpisanog predugovora, isto tako, niste u obavezi ni u Grčkoj da bilo kojoj Agenciji ili vlasniku nekretnine date bilo šta na ¸¸crno¸¸ i na ruke u kešu. Novac u Grčkoj a relevantno sa kupovinom nekretnine se daje u tu i samo u tu svrhu – kao avans i kao čin koji označava da je nekretnina ¸¸kaparisana¸¸ i da je prodavac neće prodati nekom drugom. Takođe, avans se daje i u slučajevima kada se kupac i prodavac dogovore da će ukupan iznos biti uplaćen na rate (takođe regulisano predugovorom kod javnog beležnika) i na taj način olakšati kupcu. U predugovor se beleže: datumi isplate, tačan iznos rate, kaznena klauzula za kupca u slučaju da ne ispoštuje odredbe i ¸¸preskoči¸¸ ratu, vremenski rok da kupac uplati ratu za koju je uplata izostala, kaznena klauzula za prodavca u slučaju da proda nekretninu koja je već kaparisana, iznos koji je u obavezi da vrati kupcu uz zateznu zakonski predviđenu kamatu, vremenski rok završetka eventualnih radova u stanu / kući u slučaju da je kupac dao avans u cilju popravke / izmena enterijera / renoviranja itd. I u ovom slučaju, ako prodavac prekrši odredbe ugovora i ne realizuje radove o roku, sledi kazna (najčešće novčana) uz zakonski predviđenu zateznu kamatu. Kazne se kreću od 30 – 50 evra dnevno. Slučajevi kad jedna ili druga strana nisu ispoštovale (pred) ugovorne obaveze su retki i radi se o jednom na 100 uspešnih. Predugovor kao i svaki ugovor – OBAVEZUJE. I tih 30-50 evra kazne dnevno pomnoženo sa 30 dana u mesecu puta 5-6 meseci zakašnjenja plus zatezna kamata, predstavljaju i te kako značajan (nepotreban) trošak u koji bi se retko ko upustio.
Razlika između kupovine nekretnine preko Agencije i samostalnog istraživanja tržišta može biti ogromna i košta u vremenu ali i u novcu. Srbi privrednici, vlasnici preduzeća, radni i porodični ljudi koji nemaju vremena da sami traže nekretninu u Grčkoj (jer vreme košta), najčešće se obraćaju Agenciji. Postoje potencijalni kupci koji žele da izbegnu Agenciju (zbog plaćanja provizije) a koja je provizija u visini od tek 2% od cene upisane u Ugovoru i ne naplaćuju je sve Agencije. Prva prepreka na koju kupac nailazi kada se sam obrati prodavcu je jezička. Opušteni susreti na plaži posle dosta uza i cipura na slabom engleskom ili uz prevod od strane konobara koji ume da se sporazume i primi narudžbinu se uglavnom završavaju kao veliki fijasko. Druga prepreka je što vam niko ne garantuje da je osoba koja vam se predstavlja kao vlasnik – zaista vlasnik nekretnine a nije čak ni zvanično ovlašćen posrednik. Poznata letovališta su prepuna ¸¸predstavnika¸¸ koji na ovaj način žele da ulove proviziju za prodaju koju će nekako izvući i posle mnogo rasprava evenutalno naplatiti od Agencije koja već: ima potpisan ugovor o EKSKLUZINVOM reprezentovanju, promociji i prodaji TE ISTE nekretnine i zna vrlo dobro kako da zaštiti svoje interese i ne, tog čoveka nikad nisu videli i on ne radi za njih. Agencija ima i svoje pravne savetnike koji takve ¸¸lovce¸¸ ne žele, nemaju vremena – a nisu ni u obavezi da saslušaju i isprate ih još sa vrata (ako se isti usude da se posle svih lovačkih priča uopšte i pojave). Lovca je vrlo lako ¸¸uloviti¸¸ jednostavnim pitanjem da li umesto dvosobnog stana ima trosoban jer će i vaši kumovi letovati sa vama. Reći će vam da ima. Da li umesto trosobnog stana može da vam pokaže neku kuću jer supruga hoće da zasadi cveće u bašti. Odmah vas vodi i do kuće na plaži. Posle 3 - 4 šetnje sa navodnim vlasnikom, biće vam jasno da se ne radi ni o pravom vlasniku ni o pravom posredniku. Jer profesionalni posrednik u prodaji nekretnina prvo što traži to su vaši podaci: ime i prezime i broj pasoša. I onda sa vama potpisuje ugovor. I saopštava vam da njegove usluge koštaju toliko ili da njegove usluge ne koštaju ništa ali da će u slučaju da se kupoprodaja realizuje, naplatiti proviziju od prodavca nekretnine (provizija se kreće od 2 – 4%). Razlika između ¸¸lovca¸¸ i profesionalnog agenta za nekretnine je što su svi lovački dogovori usmeni i samo usmeni dok sa agentom sve stavljate na papir i obe strane potpisuju i svojim potpisom se i OBAVEZUJU. U slučaju da lično i toliko dobro poznajete vlasnika nekretnine koja vam se dopala – i pritom mu verujete na reč da njegov stan / kuća nije npr. pod hipotekom - agent za prodaju vam nije potreban. A takođe ni Agencija. Ono što Agencija može da vam pruži i što je poželjno zahtevati to je: da zaštiti vaše interese; da vam garantuje da je nekretnina slobodna od: hipoteka, zahteva trećih lica, dugovanja, potraživanja, kredita itd. i da su sve to proverili PRE nego što su stavili nekretninu u ponudu (procedura provere košta oko 500 evra što znači da je Agencija uložila u kvalitet i nivo svojih usluga). Takođe će vam obezbediti agenta na terenu koji će zajedno sa vama obići nekoliko nekretnina u toku dana uz prisustvo prevodioca. Agenciji možete pružiti i tačne podatke relevantno sa sumom novca koju želite da izvojite za kupovinu. Lovcu na proviziju koga ste upoznali na plaži ili ste culi od nekoga za njega NI U KOM SLUČAJU nemojte saopštavati koji iznos ste odvojili u tu svrhu a takođe mu nemojte davati ni svoje lične podatke. O datumu kupoprdaje i primopredaje novca – bez obzira da li ste se već dogovorili ili čak i ¸¸sprijateljili¸¸ sa njim (a neki su vrlo vešti u uspostavljanju ¸¸prijateljskih¸¸ veza), da i ne govorimo. Sa ovakvim ¸¸posrednicima¸¸ niko vam ne garantuje da nisu povezani sa raznim kriminalnim grupama koje su operativne baš u turističkim mestima u toku sezone jer je to vremenski period kad su ljudi opušteni i došli su da potroše. Samo u slučaju da vlasnika nekretnine znate lično – možete realizovati kupoprodaju bez posredovanja ozbiljne Agencije. Agencija do Agencije – opet se razlikuje. Postoje one koje kupcu garantuju: diskreciju, bezbednost, pouzdanog agenta, proveru nekretnine PRE kupovine. A postoje i one koje to ne rade. Vaše je da zahtevate i da analogno odaberete.
Zaštitite se, zahtevajte, pitajte. Ako nemate vremena (a privatnici i vlasnici preduzeća obično nemaju jer je njihovo vreme skupo) i više vam se isplati da sve poverite advokatu – tako i učinite. I u ovom slučaju, možete zahtevati: pismeni dogovor, njegove obaveze (da pronadje 5-6 nekretnina koje vam odgovaraju i na lokaciji koja je pogodna za vaše potrebe), da sa vama (ili bez vas) obiđe sve te nekretnine (nešto što advokati skoro nikad ne rade jer su svaki dan na sudu – gde im je inače i radno mesto - i u opis tog istog radnog mesta NE SPADA obilazak nekretnina na Halkidikiju i štenja sa vama po plaži u cilju komparacije šljunkovite sa peščanom plažom i jasnog definisanja osećaja koji u vama budi pogled na zaliv između 1. i 2. prsta i da li je zaista ispravno kupiti kuću BAŠ TU i da li sastav iste plaže odgovara vašim bosim stopalima). Posao advokata je da proveri da li je nekretnina pod hipotekom, da li se možda sude oko nje, ko je PRAVI vlasnik, da podnese zahtev za izdavanje PIB-a na vaše ime, da sačini Ugovor, prisustvuje potpisivanju kod notara, proprati proceduru i pobrine se da je sve realizovano u skladu sa zakonom, uloži isti Ugovor nadležnoj Katastarskoj službi, podnese vama na uvid potvrdu da je (sad već vaša) nekretnina uredno zavedena u Knjige. I ne, šetnja plažom na 45 oC u odelu, sa kravatom i sa teškom advokatskom akt tašnom – nije ni malo prijatna a ni praktična.
Pre kupovine, advokat takođe može da proveri da li je vlasnik već dao nalog nekoj Agenciji za nekretnine (a najčešće jeste) da ga ekskluzivno predstavljaju. Ekskluzivno predstavljanje i promocija neke nekretnine od strane Agencije znači da tu istu nekretninu vlasnik ne sme da proda samostalno niti preko neke druge Agencije već samo preko one sa kojom je potpisao ugovor. Čak i da sam nađe kupca, u obavezi je da Agenciji isplati ugovorom predviđen procenat. Ovi troškovi isključivo terete prodavca i ne tiču se kupca. Agencija naplaćuje svoje usluge prodavcu (kao što ih naplaćuje i potencijalnom kupcu) jer i sama ima troškove... Troškovi Agencije su isti za sva mala i srednja preduzeća: održavanje, ažuriranje, tehnička podrška web stranice (oko 100 – 200 evra na godišnjem nivou); štampa reklamnog materijala (200-300 evra na godišnjem nivou); izlazak agenata za nekretnine na teren i obilazak istih (troškovi benzina na dnevnom nivou za svakog agenta su nekada i oko 100 eura); ručak – pauza sa klijentima (ručak za 4 osobe u prosečnoj grčkoj taverni košta oko 50 evra najmanje); troškovi iznajmljivanja kancelarije (kreću se od 500 do 1.000 evra mesečno za popularnije lokacije u gradu); troškovi socijalnog i penzionog osiguranja (oko 300-400 evra mesečno u zavisnosti od godina staža za svakog zaposlenog ponaosob); PDV u visini od 23%; porez na promet (obračunava se na kraju svake godine); telefon, struja, voda, održavanje zgrade (oko 200-300 evra mesečno). Agencija vam takođe može obezbediti dobijanje grčkog PIB-a koji je OBAVEZAN i NEOPHODAN u cilju prebacivanja struje i vode na vaše ime kao vlasnika. U slučaju da se ne obraćate agenciji, PIB za vaš račun može izvaditi ovlašćeni advokat. Troškovi Agencije u slučaju da ih naplaćuje kupcu su u visini od tek 2%. Prijateljski komentari sa socijalnih mreža postavljeni od strane nekompetentnih osoba da treba izbegavati Agencije jer su ¸¸negde od nekog¸¸ čuli da Agencije uzimaju enormne iznose padaju u vodu.
Po dobijanju PIB-a, uplaćuje se porez na prenos imovine državi, porez koji obračunava nadležna Poreska Uprava i koji je u visini od 3% na objektivnu vrednost nekretnine. Objektivna vrednost je vrednost koju je ista Poreska Uprava procenila i NIJE ona vrednost koju je kupac realno isplatio prodavcu. Razlikuje se nekad i za 1/3 od stvarnog iznosa. Primer: nekretnina košta 80.000 evra i procenjeno je od strane Poreske Uprave da objektivno vredi 48.500 evra. Porez koji je kupac dužan da uplati je 3% od 48.500 evra što iznosi 1.455 evra. Nadoknada notara (javnog beležnika) je takođe predviđena zakonom i u visini je od 2% od te iste objektivne vrednosti. Troškovi advokata su takođe 2%. Troškovi sudskog tumača su 150 – 200 evra za usmeno tumačenje koje često traje i 2 dana. Troškovi pismenog prevoda Ugovora su od 15 – 25 evra po strani. Preveden i zvanično overen Ugovor je neophodno podneti na uvid i uložiti jedan primerak banci u Srbiji u cilju legalnog (i sasvim uobičajenog) transfera novca u inostranstvo. I da, svaka kupoprodaja nosi sa sobom i prateće troškove. Ali tako je i u Srbiji zar ne?
Prihvatite ¸¸dobronamerne¸¸ savete sveznalica sa socijalnih mreža s dužnom rezervom (većina njih nema čak ni pasoš) i na prvom mestu, oslonite se na logiku, na činjenicu da procedura kupoprodaje ne može da se drastično razlikuje između Srbije i Grčke i bilo koje zemlje u Evropi, da je profesionalac DUŽAN u skladu sa zakonom da vam pruži kvalitetne usluge i ne, ne želi da rizikuje svoj ugled i da baci u vodu godine i godine studija, rada i zalaganja. Da i advokat i sudski tumač POLAŽU ZAKLETVU i garantuju vam svojim potpisom i pečatom tačnost i ispravnost svakog dokumenta. Da notar koji reprezentuje državu i čija je pozicija u procesu kupoprodaje NEUTRALNA takođe garantuje svojim pečatom i potpisom i neće rizikovati svoju karijeru niti ugled kancelarije koju je nasledio od oca a otac od dede i ista kancelarija nosi težinu porodične tradicije... Da agent za prodaju nekretnina želi da proda ne samo vama, ali i da nastavi da ubuduće uspešno prodaje i želja mu je da ga sutra preporučite svojim prijateljima i poznanicima; učiniće sve da ostavi dobar utisak i realizuje proceduru u skladu sa zakonom. Posrednik sa plaže s druge strane, nema šta da izgubi – ni ugled, ni ime, ni kancelariju, ni pečat... Može samo da ućari na crno – momenat u kojem misteriozno nestaje sa scene...
Za kraj, da se prisetimo mudrih reči nepoznatog autora: ¸¸Skupo vam je da platite profesionalca? Čekajte da vidite koliko će vas koštati amater...``
Comments