PRIRUČNIK ZA PREVODIOCE

PRIRUČNIK ZA PREVODIOCE

- 20 OSNOVNIH PRAVILA -

1.   OSNOVNO PRAVILO (TAKOĐE ZVANO I ZLATNO PRAVILO): Tekst nikada ne sme da ’’zvuči’’ prevedeno već kao da ga je pisala / sačinjavala  a NE PREVODILA osoba kojoj je taj jezik (target language – znači jezik NA koji se prevodi) maternji. Upotrebite izraz (kada to tema i kontekst dozvoljavaju naravno) koji je najbliži tom jeziku, najčešće se koristi i razumljiv je onome kome je namenjen (široj čitalačkoj publici / uže stručan / naučna terminologija / državne službe / institucije itd. analogno) obraćajući pažnju da se ne izgubi SMISAO i suština originalnog teksta. 

Zašto je zlatno pravilo ’’zlatno’’?

1a) Primer: Apostille pečat se prevodi ne kao overa već se navodi da ’’tvrdi, u Beogradu, dana … itd.’’. Zbog te ’’tvrdnje’’ a ne overe kao što je tačno (ali bukvalno) preveo kolega, klijent je vraćen iz Atine za Beograd. Iz Beograda je stigao do Soluna, pokazao mi zašto su ga vratili sa šaltera i prevod smo odradili ponovo. Izgubljeno vreme, troškovi puta, nezadovoljstvo klijenta, negativna reklama prevodiocu.

1b) Pravna dokumentacija u kojoj se često ponavljaju reči: u skladu sa članom 158 zakona… koji je član modifikovan odredbama zakona… i na snazi je a u kombinaciji sa odredbom zakona… paragraf… tačka… i isti član je dopunjen zakonom…, koleginica filolog je sasvim (gramatički) ispravno izbacila sve pleonazme, stilski ’’uredila’’ tekst, sud je po tumačenju datom od strane advokata smatrao nejasnim i nedefinisanim taj isti tekst i tok suđenja je preokrenut (na nečiju štetu); (ovde je dat primer a ne odlomak iz originalne dokumentacije - ishod suđenja a na osnovu tako odrađenog prevoda kada se radi o svedočenju svedoka može imati još teže posledice: poželjno je da tekst bude čak i stilski neprihvatljiv a u cilju JASNOĆE i striktno definisanih događaja, redosleda, lica koja su učestvovala ili nisu u nekom incidentu itd.).

2.      Tako stižemo do NAMENE: kome se obraća i kome je tekst namenjen? Kao što se vidi pod tačkom 1, nisu svi tekstovi namenjeni široj publici (brošure, turistički prospekti, informacioni bilteni, literatura). Postoje tekstovi koji su uže stručni, pišu se namenski, predstavljaju plod naučnog rada, istraživanja, laboratorijskih analiza, mašinskih i tehničkih radova. U tom slučaju, neophodno je striktno se držati terminologije i prevesti svaki izraz analogno jer će tekst čitati stručno lice koje je u istoj branši (samo se nalazi u drugoj državi). Ako je isti uže stručni tekst međutim sačinjen kao uputstvo (za korišćenje nekog proizvoda npr.) u tom slučaju je neophodno ’’ublažiti’’ stručnost istog i ’’približiti’’ ga čitaocima a u cilju lakšeg razumevanja i PRIMENE od strane korisnika. Primeri: inflamacija – upala, zapaljenje, modifikovati – preinačiti, izmeniti, oblikovati, tekst procesor – program za obradu teksta i sl. (ili odgovarajuće ’’ublažene’’ izraze ostaviti u zagradi ako je tekst namenjen polaznicima nekog seminara, kursa i sl. koji još uvek UČE ne samo gradivo već i terminologiju te oblasti). Kao što sledi, uvek prvo pogledajte TEMU i NASLOV koji takođe služe i kao ORIJENTIR pri prevođenju. Ako to tema dozvoljava i tekst se ’’obraća’’ široj publici (npr. turistički prospekti koji reklamiraju neku destinaciju) – tu je čak i poželjno odstupiti od bukvalnog prevoda, stilski obraditi tekst, istaći prirodne lepote i dati težinu samom cilju sačinjavanja tog teksta – znači reklami i privlačenju turista.   

3.      Pasoši, diplome, potvrde, uverenja kao i SVA dokumenta se UVEK prevode latinicom (ili zajedno sa ćirilicom u zagradi) jer u skladu sa zakonom ime / prezime / naziv MORA da se poklapa sa imenom i prezimenom / nazivom onako kako je napisano u pasošu / ličnoj karti / osnivačkom aktu / sertifikatu itd. Isto važi i za nazive mesta, preduzeća, zaštićenih proizvoda itd. Kao što sledi: naziv proizvoda ostaviti latinicom ako je tako registrovan i odštampan na pakovanju proizvoda. 

APOSTILLE: U većini zemalja dokument se smatra nevažećim ako na poleđinu istog nije stavljen haški pečat (APOSTILLE). Upozorite klijente na ovo pravilo – biće vam zahvalni i najbolja preporuka u budućem radu. Haški pečat se prevodi i naplaćuje takođe po broju reči.

4.      NE PREVODE se jedinstvena obeležja neke zemlje / nacije koja postoje samo u toj zemlji i karakteristična su za njihovu kulturu / istoriju. Primeri: kebab, sirtaki, kauboj i sl. Ako klijent zahteva i radi se o manje poznatim izrazima (sirtaki i feta sir su opšte poznati ali npr. sir saganaki nije), prevode se analogno i prevodilac na svoju odgovornost a po odobrenju datom od strane klijenta, koristi odgovarajuću reč (ako ista postoji). Ako ne, prevodi se opisno u zagradi posle originalne ’’neprevodive’’ reči. Nekad, kad klijent želi    da se probije na domaćem tržištu i promoviše svoj proizvod, zahteva da naziv istog (a       koji proizvod npr. sadrži namirnicu / začin / supstancu koja ne postoji ovde) ostane u originalu. U tom slučaju, poštujemo zahtev klijenta i stavljamo napomenu prevodioca ako to forma teksta dozvoljava iznad reči stavljajući zvezdicu iza koje sledi napomena: * (napomena prevodioca) a ako estetski narušava formu onda na kraju iste stranice na isti način: * napomena prevodioca. Estetika i forma se tiču uglavnom reklamnih i turističkih prospekata gde je tekst u kombinaciji sa fotografijom a sam prospekt je nekad štampan kao knjižica koja se čuva i ’’ostaje za uspomenu’’ turistima koji su posetili to mesto. Iz tog razloga, neophodno je obratiti pažnju i na estetiku.

5.      IZBOR: prevodilac IMA izbor da li će prihvatiti neki tekst ili ne. Sudski tumač NEMA izbor (barem je tako u inostranstvu) i nema pravo da odbije ’’teške’’ predmete kao što su smrtni slučajevi (prevod izvoda iz matične knjige umrlih, umrlice, potvrde o balsamovanju, potvrde sanitarne inspekcije, transportnog lista, lekarskog uverenja o uzroku smrti), lečenje bolesnika i prevod prateće dokumentacije (dijagnoza, laboratorijske analize, terapija), fizički konflikti, sukobi navijača, teška krivična dela, kontakt sa rodbinom povređenog, obolelog, preminulog / lica lišenog slobode. To su visoko stresne situacije na koje morate biti i fizički i psihički spremni. Tek nedavno (2017) UN su podnele predlog da se prevodiocima odobri beneficirani radni staž jer se sem navedenih situacija često nalaze i u životnoj opasnosti u ratnim / zonama čestih sukoba.  

6.      RAZDVOJITI šta je vaš posao a šta ne: posao prevodioca NIJE da klijentu pruža informacije relevantno sa šopingom, smeštajem, znamenitostima, transakcijama i sl. Ako i pored toga ipak pružite takvu informaciju budite spremni i na odgovornost jer u slučaju da im se ne dopadne mesto koje ste im preporučili često će vas optužiti da ste ih: namerno poslali negde na kraj grada jer su kružili (iako je taverna u ulici do vas ali ih je navigator poslao u predgrađe jer i tamo postoji ista ulica), u talu sa vlasnikom lokala / taverne / butika, delite dobit sa advokatom kod koga ste ih poslali jer im je bila neophodna pravna pomoć i pitali su da li znate nekog a taj neko im je ’’smestio’’ itd. Navedeno je čest slučaj kod ljudi koji se dugi niz godina sude (grčka reč za to je dikomania i znači opsednutost sudskim procesima kao i čestu sklonost ka teorijama zavere). Najbolje je biti umeren u komunikaciji, odraditi svoj posao korektno, pomoći koliko je moguće i uputiti ih na nadležne organe ako se suočavaju sa nekim problemom pravne ili druge prirode (Ambasada, Konzulat, Policija, Turistička policija). Posao prevodioca takođe NIJE da bude u funkciji turističkog i vodiča uopšte, asistenta pri podnošenju zahteva, pravnog savetnika, menadžera, promotera, organizatora, psihologa. Smanjite na minimum komunikaciju sa klijentom i ako je neophodno NAPOMENITE im da svaka konverzacija PRODUŽAVA rok predaje prevoda jer u momentu dok ih slušate – NE RADITE SVOJ POSAO. Za to izgubljeno vreme – vi NISTE plaćeni (a ni kompetentni da posavetujete). Kao što proizilazi iz navedenog, oprezno sa terminima u kojima ste DOSTUPNI klijentu; napredak tehnologije je dozvolio upotrebu velikog broja komunikacionih platformi i klijenti često (u zlo doba) šalju zahtev za prevod ili su dokumenta pred istek roka ili vam ostaje tek jedan dan (ili noć najčešće) da isti prevod odradite ili im jednostavno uz prevod treba i neka ’’dodatna’’ usluga koja najčešće nije plaćena već je plod ’’prijateljskog’’ odnosa koji smatraju da su uspostavili. Ako vam navedeni savet zvuči ’’okrutno’’, pokušajte da platite svoje socijalno ili račun za struju objašnjenjem da ste se ’’zapričali’’ sa klijentima.  

7.      KANCELARIJSKI POSAO: posao prevodioca jeste kancelarijski. Posao sudskog tumača nije; često je terenski, obuhvata noćne pozive, izlaske na lice mesta sa državnim tužiocem, policijom, tumačenje na sudu, u pritvoru, zatvoru, carinskoj upravi, lučkoj kapetaniji, u bolnici, mrtvačnici (lekar obaveštava porodicu o uzroku smrti, pogrebno preduzeće pregleda dokumenta i zahteva analogne sertifikate u cilju međunarodnog transporta u zavisnosti od države – destinacije; prevodilac prevodi usmeno i pismeno). Pre nego što     se odlučite za prevodilačku branšu, uzmite u obzir nivo stresa, fizičku spremnost na neprospavane noći, odlučnost da i posle 2 - 3 sata sna otvorite kancelariju ujutru, veštinu da se fokusirate na prevod iako je oko vas buka (sudnica, sukobi – često i fizički, vika, 5 - 6 osoba vam se obraća istovremeno i sl.).

8.      IZGLED: ako ste se odlučili za posao prevodioca i kao što sledi striktno kancelarijski, garderoba mora biti uvek čista i ispeglana, ruke čiste i nokti uredni jer klijenti često gledaju u ruke u momentu primopredaje dokumenta (i komentarišu analogno – kako se po rukama vidi da li se čovek bavi umnim radom i sl.). Šorc, patike i sportsku garderobu poželjno je ostaviti za trenutke rekreacije. Živahne boje kao što su crvena (na radost), ciklama, roze i žuta se od strane klijenata smatraju izuzetno nepoželjnim i ja i moje kolege smo često bili na meti kritike jer u momentu kad je njima teško (sude se, imali su udes, član porodice je u bolnici itd.), mi smo se obukli u crveno (na radost i radujemo se) ili u roze kao da idemo na slavlje, ili smo našminkane za modnu reviju i kao što sledi – ne pokazujemo razumevanje za njihovu bol. Najmanje kritika ubiraju klasične odevne kombinacije (takozvano među prevodiocima ’’radno odelo’’) – bela košulja, sako tamne boje, cipele klasične salonke; šminka umerena i nikako u živim bojama jer nismo na modnoj reviji. Kao što sledi, izbor (ili kompromis) je lično vaš: da li ćete se povinovati ustaljenim shvatanjima i ubeđenjima klijenata, ’’uskladiti’’ garderobu i izgled analogno ili ćete oblačiti šta se vama dopadne, trpeti kritiku i oštre osude nezadovoljnih klijenata koji po izlasku iz vaše kancelarije nastavljaju sa negativnom reklamom i ’’dobronamerno savetuju’’ ostale da ne kroče u vašu kancelariju jer se ’’modite’’ a ne radite vaš posao jer naravno – to ne ide jedno s drugim. U pitanju su očekivanja koja klijent ima a relevantno sa tim kako jedan prevodilac ’’treba’’ da izgleda i šta je ’’primerno’’ tom radnom mestu; istu dilemu imaju i advokati, menadžeri, konsultanti i svi ostali koji rade sa ljudima.

-           Ako ste se odlučili za posao sudskog tumača i rad na terenu: cipele udobne, ravne, po mogućstvu anatomske (nikad se ne zna kada ćete završiti prevod); garderoba lagana zbog promene temperature (dan / noć) ali ponesite džemper / šal. U torbi uvek imati flašicu sa vodom, keks (u slučaju da ste na terenu satima i ne postoji mogućnost pauze za ručak), osvežavajuće bombone / kremu za nos (najbolja je u skladu sa savetima lekara od eukaliptusa, stavlja se na nos ali NE na sluzokožu jer peče; upija mirise supstanci za balsamovanje / medicinskih sredstava i predstavlja PRIVREMENO rešenje; miris ambijenta (mrtvačnica, auto put posle udesa, bolnica i sl.) će upiti vaša kosa, koža i garderoba; hemijsko čišćenje se podrazumeva posle svakog takvog odrađenog tumačenja i ne plaća se posebno). 

9.      VREME: prevod i čitanje teksta nisu isto. Većina klijenata to ne zna. Očekuje od prevodioca da im prevod predaju odmah po prijemu dokumenta / za sat – dva dok obave ’’neka posla’’ u centru ili u najboljem slučaju sutra. To je moguće ako se radi o tek nekoliko stranica i NE PREVODITE druge hitne prevode u tom momentu, niste NA TERENU niti je u toku SIMULTANO PREVOĐENJE međudržavnih pregovora. Ljubazno napomenite klijentu da i u prevodilačkoj branši postoji norma: optimalnim se smatra prevođenje 10-tak stranica dnevno (u zavisnosti od težine teksta i iskustva prevodioca). U najboljem slučaju 15-20 ako je tekst lak, prevodilac iskusan i strani jezik mu je kao maternji. IGNORIŠITE zahteve klijenata da im predate tekst ’’kako bilo’’ i da ’’ubrzate’’ rad uz objašnjenje da je to na štetu kvaliteta (a i vašeg ugleda o kojem ne brinu već MORATE da brinete i da isti štitite VI). Čest je slučaj u praksi da klijent zahteva ’’na brzinu’’ odrađen tekst / bilo kako ’’sklepan’’ uz obećanje da neće imati primedbe ako mu predate tekst bez odrađene korekture / lekture. To obećanje u praksi najčešće izgleda ovako: ovde vam je promakao zarez, mogli ste da upotrebite neku ’’bolju’’ reč, ova tabela malo beži ukrivo i zašto da vam sad platim ovakav prevod?!? Obezbedite kvalitet klijentu, zaštitite svoj ugled i ako i pored toga klijent odluči da ode na ’’drugo mesto’’ gde rade i brže i jeftinije, ponudite mu telefone nekoliko kolega i ljubazno ga ispratite. Ovakvi klijenti najčešće izgube i po nekoliko dana tražeći ’’brzo i jeftino’’ ne razmišljajući o kvalitetu, trošeći i svoje i vaše vreme dok rok za predaju tih istih dokumenata ističe ili je već istekao.

KNJIGE: za prevod knjiga će vam trebati JAKO PUNO VREMENA i završavaćete još jedan fakultet svaki put kad prevodite uže stručnu literaturu određene oblasti. Zatražite vreme od klijenta i zatražite i parcijalno plaćanje (po poglavlju ili celini). Nije poželjno predavati prevedenu knjigu koja nije plaćena i OPREZ u saradnji sa klijentima koji insistiraju da prvo odradite CELU KNJIGU pa tek posle pregovarate oko plaćanja.

10.  I OPET VREME: često klijenti zahtevaju korekturu / lekturu ili ’’samo’’ stilsko uređivanje već prevedenog teksta koja se korektura plaća manje od prevoda i za koji tekst tvrde da je već preveden na osnovu: kompetentnog / stručnog mišljenja komšinice, ćerke od tetke od ujaka po muškoj liniji jer dete ’’studira jezike’’, google prevodioca koji je ’’odmah izbacio’’ tekst i sl. NIKADA ne prihvatajte korekturu preko telefona. UVEK zatražite da POGLEDATE tekst i PROCENITE. Često korektura ne predstavlja korekturu već prevođenje iz početka. Ako prihvatite korekturu polovično / loše odrađenog teksta i vidite da vam oduzima previše vremena (a oduzima), odradite prevod iz početka i naplatite analogno. Lično ne radim korekturu sem ako se radi o prevodu kolega sa kojima sarađujem dugi niz godina / poznat mi je kvalitet njihovog rada / pod vremenskim su pritiskom / stigao im je veliki broj strana za prevod / u pitanju je hitan slučaj i sl.  

11.  FORMIRANJE CENA: cene se formiraju na osnovu broja reči koji je različit za svaku državu. U Grčkoj se prevodilačkom stranom smatra stranica A4 formata, razmak između redova je 1,5, broj reči je 250. Kompjuter broji reči. U Srbiji prevodilačka strana iznosi 1800 KARAKTERA (ne reči već karaktera) sa razmacima.  

Cena zavisi od:

-          težine teksta

-          roka (da li je hitno ili ne, da li je noćni rad u pitanju / vikend / praznik). U praksi je uvek hitno i retko ko je spreman da plati noćni rad a o vikendu ni govora.  

-          jezika na koji / sa kojeg se prevodi (OPREZ pri obračunu i proceni prevoda: grčki npr. ima članove koji ’’dodaju’’ i do 25% teksta na originalni tekst)

-          specifičnih zahteva klijenta (tabele, fotografije i sl.)

-          količine teksta (cena opada što je veći broj strana; ne postoji fiksno definisani popust ali se na tržištu kreće i do 20% za prevod većeg broja stranica).

12.  PLAĆANJE: iskoristite svoja zakonski predviđena prava ako niste sigurni da će klijent realizovati isplatu po odrađenom poslu i ako je rizik preveliki (radi se o velikom broju strana i prevod će vam oduzeti previše vremena / onemogućiti da radite bilo šta drugo što kao posledicu ima ugrožavanje egzistencije):

-          Pismo o namerama: pravno, može biti protumačeno kao obavezivanje. Psihološki (kognitivna psihologija), verbalno (a i pismeno) obavezivanje druge strane da će učiniti nešto povećava šanse da to nešto zaista i realizuje i do 70%.

-          Predugovor: imate pravo da sačinite sami predugovor. Pravnu težinu dobija kada se overi kod notara.

-          Ugovor: sačinjavate ga ili sami ili kod notara gde ga i overavate. Obavezuje drugu stranu na izvršenje obaveza i omogućava sudsku naplatu.

-          Bankarska garancija (akceptant): u slučaju da postoji nepoverenje u klijenta (ali često kad su veći projekti u pitanju i od strane klijenta a u prevodioca), zatražite od banke da dejstvuje kao žirant tako što će vam klijent uplatiti ugovoreni iznos koji je dostupan (naplativ) tek posle 3 dana od dana uplate i u kojem roku (od 3 dana) vi POKAZUJETE (NE PREDAJETE) prevod klijentu koji isti ODOBRAVA (čak i pismeno ako je neophodno) i novac posle 3 dana biva prebačen na vaš račun. Nemojte predati prevod bez pismenog odobrenja ako su odnosi tako loši i postoji nepoverenje ili sumnja da vam rad neće biti isplaćen već ga samo pokažite. Kada klijent odobri prevod (kvalitet, stil i sl. – bio klijent kompetentan ili ne) i preda vam pismenu potvrdu ili pošalje email u kojem navodi da prihvata prevod (e-mail se smatra dokazom na sudu – kao i primljena poruka na mobilnom telefonu dok konverzacija preko socijalnih mreža ne uvek), isti mu možete predati. Nemojte slati prevod preko email-a dok ne realizujete navedenu proceduru jer je ’’nestajanje’’ klijenata čest slučaj u praksi.  

-          Zatražite avans i do 70%: na taj način će vam delimično biti pokriveni troškovi koji se tiču uloženog vremena i rada.

13.  KOLEGIJALNOST: nikada ali NIKADA ne nastavljamo saradnju sa kolegama u slučajevima kada:

-          Ne poštuju preporuke (preporučite ih klijentu / Agenciji jer ste na bolovanju / odmoru i kolega ’’nastavi’’ saradnju jer vas je usput ’’ocrnio’’ i ’’zadobio poverenje’’ druge strane). Opstajem u ovom poslu i uživam poštovanje i poverenje kolega već 15 god. upravo iz razloga što ‚‚ne kradem‚‚ klijente.

-          Ne poštuju rokove kada zajednički radite na prevodu.

-          Rade po niskim cenama u nadi da će se ’’probiti’’ na tržište (a i kvalitet je analogan ceni).

-          Ne pružaju pomoć kolegama (simultano prevođenje, rad više prevodilaca u grupi i sl.).

-          Koriste svaku priliku da vas ’’preskoče’’ / ’’zaobiđu’’ / ’’gurnu u stranu’’.

Takvi prevodioci imaju ROK TRAJANJA koji iz mog radnog iskustva nije duži od godinu dana – maksimalno dve. Konkurencija NE POSTOJI, posla ima za sve, svako je jedinstven u onome što radi, svako ima ’’svoje’’ klijente koji mu se godinama vraćaju i svaki ’’upad’’ od strane ’’kolega’’ koji misle da će na taj način steći klijentelu je na 1. mestu nemoralan, zatim ’’vidljiv’’ svima (svi se krećemo u istim i to uskim krugovima) i kratkog je daha.

14.  GREŠKE: da li su greške dozvoljene? U dokumentima kao što su pasoši, izvodi iz matičnih knjiga, diplome, sertifikati, pravna dokumentacija – NE. U tom slučaju radimo proof reading (korekturu) čak i sami sebi ako ne postoji drugi prevodilac koji radi korekturu ’’isčitavajući’’ tekst više puta iznova uz previđene pauze (smatra se idealnim na svakih 45 min. rada 15 min. pauze). Ako smo umorni / neispavani / pukli su kapilari u očima, tekst ponovo kontrolišemo UJUTRU kada je organizam odmoran. Da li se nekad i zarez na ’’pogrešnom’’ mestu smatra greškom? Da, kada je u pitanju (uglavnom sudska) dokumentacija gde zarez menja smisao rečenice ili ’’potpomaže’’ da ista zvuči dvosmisleno. Kada se radi o prevodu sudske dokumentacije snosite ogromnu ODGOVORNOST i možete biti optuženi da ste ’’namerno’’ pogrešili, da vas je druga strana na sudu ’’potplatila’’ da pogrešite i sl. Svako preinačenje i pogrešno tumačenje može se smatrati krivičnim delom za koje su predviđene kazne. Kao što sledi, neophodno je biti krajnje oprezan u prevodu ovakvih tekstova, posavetovati se sa advokatom ako je neophodno (ne postoji uvek ekvivalentan izraz / pravni oblik u drugoj državi i kao što sledi na jeziku te države), biti KRAJNJE suzdržan ako je u pitanju sukob između dve strane na sudu (često se radi i o ogromnim iznosima / odštetama gde se stranke u sukobu služe raznim sredstvima u cilju ’’pobede’’), kao što sledi, treba striktno obaviti svoj posao na distanci bez izazivanja ikakve sumnje da ste ’’bliski’’ i ’’pristrasni’’ sa bilo kojom od dve strane u sporu jer iako isto ne mora da ima pravnu težinu može ozbiljno da ugrozi ugled prevodioca. Isto važi i za prevode koje radite za račun velikih kompanija (patenti, ugovori i sl.); odnosite se prema svakom klijentu s poštovanjem i na pristojnoj distanci uvažavajući zakon o poverljivim podacima. Poverenje se stiče – ne poklanja se.

15.  POVERENJE: i tako stižemo do poverenja (dešavalo se da klijent pređe i 800 km samo zato što ne želi da menja prevodioca). Vi ste ti koji znaju SVE o klijentu: ime, prezime, datum rođenja, stanje na računu, da li je patentirao nov proizvod, da li se razvodi, zašto se razvodi, kome su pripala deca, ko je manje ’’pogodan’’ za roditelja i zašto, ko je koga prevario itd. Logično je (stavite sebe u tu poziciju) da kad nekom predajete dokumenta koja sadrže sve (pa i pikantne) detalje vašeg života, želite da to bude osoba od poverenja koja će ozbiljno pristupiti poslu i neće dalje širiti te informacije.

16.  I opet POVERENJE: zakonom o tajnosti (poverljivosti) podataka regulisana je ova tema; u poslovnom svetu, nelojalna konkurencija je sveprisutna a u sudskim procesima čak i naizgled nevažna informacija može preokrenuti tok suđenja. Šta se smatra dokumentom: dokument je svaki nosač podatka (papir, magnetni ili optički medij, disketa, USB memorija, smart kartica, kompakt disk, mikrofilm, video i audio zapis i dr.), na kome je zapisan ili memorisan tajni podatak. Kao što sledi, oprezno sa dokumentacijom, arhivom, vašim kompjuterom (ko ima pristup i da li uopšte neko drugi sem vas treba da ima pristup) kao takođe i sa svim usmenim pregovorima i informacijama koje ste čuli a koje neko kasnije u ’’neformalnom’’ razgovoru može -  ne da zatraži – već da vas ležerno (opet u razgovoru) priupita. Dužni ste da sve što ste čuli, videli, ubeležili, pročitali, preveli – ponesete jednog dana sa sobom.

17.  KORUPCIJA: da li korupcija postoji u prevodilačkoj branši? Korupcija postoji U SVAKOJ branši pa i u prevodilačkoj. Da li postoje klijenti koji će pokušati da vas ’’potkupe’’? Postoje. Šta se smatra potkupljivanjem? U zavisnosti od zakonodavstva svake zemlje postoje dozvoljeni pokloni čija vrednost ne prevazilazi određeni iznos i u te poklone ne spada novac; spadaju sitni ukrasni predmeti, suveniri (u Srbiji kafa i čokolada pretpostavljam). Obično zadovoljni klijenti vole da donesu poklon jer je to u skladu sa ’’tradicijom’’. Na vama je da li ćete poklon primiti ili ne (u nekim kulturama se smatra uvredom odbiti poklon); najčešće donose rokovnike, kalendare, olovke (jer to povezuju sa prevodilačkim zanatom). Kada poklon prevazilazi simboličan iznos (kalendar u svim zemljama košta manje više isto – tek evro ili nekoliko) budite oprezni jer klijent često želi da mu sem prevoda odradite i neke dodatne usluge (turističkog vodiča, asistenta pri podnošenju zahteva i sl.) ili da tekst malo ’’ulepšate’’. Šta je ’’ulepšavanje’’ teksta zahtevano od strane klijenta? Ako se radi o mlađoj osobi koja prvi put podnosi zahtev za posao / seminar itd. i traži od vas da joj pomognete u sačinjavanju tog istog zahteva ili da obratite pažnju na formu jer sama ne ume to da uradi – naravno da je prihvatljivo i izađite u susret klijentu. Ako se radi o diplomiranom studentu koji je završio seminar u trajanju od 2 godine, podnosi zahtev za posao u državnoj službi gde se zahteva titula magistra nauka i traži od vas da seminar prevedete kao magistarski – to već predstavlja falsifikovanje a ako vam je uz to doneo i poklon – i korupciju. Kako prolaze kolege sklone korupciji? Pojave se na kratko – ali ne opstaju. Imaju rok trajanja kao i kolege pod tačkom 13. Kolegijalnost. Snose posledice svog ponašanja što zakonske što ’’narodske’’ jer se svi krećemo u istim (i uskim) krugovima i ``dobar`` glas daleko se čuje; opstajemo mi koji poštujemo moralna načela i zakon. Kao što im je i razmišljanje kratkoročno (ne planiraju na duge staze), tako kratkoročna im je i karijera.   

18.  KOMUNIKACIJA sa klijentom i komunikacija uopšte: bez obzira na vaš background, iz koje i kakve porodice dolazite, koji vam je nivo obrazovanja, u kom kraju ste odrasli, da li ste u trendu, fancy, šik ili ne, budite zvanični u obraćanju. Nedavno sam odbila da dam preporuke devojci koja je (iako me ne poznaje) poslala poruku da će mi ’’šibnuti CV na mail’’ nastavljajući ’’pa pogledaj ti i vidi šta treba da se ispravi’’. Izraze kao što su šibnuti, visiti na internetu, blejati, kačiti se i sl., svrstavaju klijenta pa i kolegu na nivo ortaka iz parka. Klijent to nije i ne želi da bude. UVEK persirajte sem ako klijent zahteva drugačije mada ni tad nije poželjno (ako se radi o osobi dosta mlađoj od vas onda je u redu). Na tom istom internetu na kojem može da se ’’visi’’ satima, postoji takođe i niz primera koje je KORISNO i POŽELJNO pročitati i proučiti: zvanični dopisi, poslovna korespondencija, sačinjavanje molbi, dopisa, zahteva, CV-a (forma CV-a će vam biti korisna pri prevođenju biografija); tu ćete videti koje se reči koriste u naslovu, podnaslovu, šta piše u gornjem levom uglu šta u desnom, šta na kraju teksta u donjem desnom uglu, kako se obraćamo, kako završavamo dopis – uvek u zavisnosti od gramatičkih pravila / zakonodavstva jezika na koji prevodite / zemlje u kojoj će dokument biti upotrebljen analogno. Kao što sledi, poštujte formu originalnog teksta sem ako je drugačije zahtevano: kada je originalni tekst u tabeli ili sadrži tabele nemojte prevoditi sve jedno ispod drugog u jednom pasusu. Iako se takav prevod smatra odrađenim i tačnim, klijent ima pravo da bude nezadovoljan. I naravno, poštujte navedene forme za svaki dokumenat analogno: da li je CV u pitanju, dopis, zahtev i sl. Klijent kome su odobrili zahtev za upis / registraciju će vam biti zahvalan i najbolja reklama. Vi ’’govorite’’ kroz tekst umesto njega, obraćate se nadležnim organima umesto njega i često jedna neadekvatna reč može biti presudna (uložite u znanje MATERNJEG jezika jer ako isti ne znate – nemoguće je prevoditi na ili sa stranog jezika). Kao što sledi, uložite u sebe, savladajte dobro srpski, čitajte klasičnu literaturu, čitajte rečnike kao što čitate knjigu, učite nove reči i proučite Word (i dalje je glavna ’’alatka’’) i u svom radu, trudite se da se držite WORD-a.

19.  WORD: odbijam da koristim druge programe za prevođenje kao što su prevodilačke memorije i razni programi – alatke (tools). U tim programima kompjuter pamti reč u datom kontekstu i automatski je ’’ubacuje’’ kad isti kontekst ’’prepozna’’ (često bez ikakvog smisla). Svaka prepoznata reč se smatra već prevedenom i kao što sledi – ne plaća se. To praktično znači za prevodioca da proveru celog teksta, proveru ubačenih i prepoznatih reči, korekturu i stilsku obradu kompjuter ne prepoznaje kao rad već samo broji nove reči (koje će ubrzo postati stare i ’’prepoznatljive’’ i kao što sledi nenaplative). Procentualno, ovaj sistem umanjuje nadoknadu prevodioca i do 80% i svodi rad istog na robotsko izvršenje naloga.     

20.  Korisni rečnici / izvori:

-          IATE (baza podataka Evropske Unije – za prevod na srpski ukucajte target language hrvatski, reč  je najčešće slična ako ne i ista): http://iate.europa.eu/SearchByQueryLoad.do;jsessionid=YZaaQMQLYWwKVQE7TOYFr8dr3rWG91uhkUcxnFEwQvkxOrTiabw7!609596037?method=load

-          Proz.com: postoji Open glossary, za svaki odgovor se dobijaju poeni, možete postaviti dodatna pitanja kolegama koji su vam odgovorili na pitanje kako se neka reč prevodi itd., uvek postoji kontekst, uz običan copy – paste lako ćete obogatiti svoju bazu podataka a često objavljuju i poslove, članarina je besplatna: http://www.proz.com/

-          Stari dobri rečnik (štampan, ne sa interneta, ne elektronski i ne bez recenzije, korekture, lekture itd.) Za srpski jezik odličan je rečnik srpsko – hrvatskoga književnog jezika u izdanju Matice srpske u 6 tomova. Sa engleskog na srpski (pravni izrazi): pravni rečnik, Branko Vukičević. Uvek vredi uložiti u dobar rečnik. Internet NIJE pouzdan izvor informacija.

-          Vaša baza podataka (reči sakupljene u toku rada, uz pomoć kolega itd.): kreirajte svoj rečnik i beležite reči u toku rada. Već posle godinu – dve, biće to pravi rečnik sačinjen uz tek nekoliko minuta dodatnog rada dnevno.

-          Za srpski jezik i sve nedoumice: http://kakosepise.com/

-          Ne koristim druge baze podataka, navedeni izvori su sasvim dovoljni da pokriju potrebe kvalitetnog prevoda. Sem toga, ’’rasplinjavanje’’ i ’’pretraga’’ po internetu ne daju uvek rezultate a troše dosta (dragocenog) vremena. Bolje je direktno postaviti pitanje kolegama i nastaviti sa prevodom a nepoznatu reč ostaviti u crvenom. Na taj način štedimo vreme i ne dolazimo u opasnost da ’’odlutamo’’ na internetu i ’’začitamo’’ se na socijalnim mrežama.