PRIRUČNIK ZA PREVODIOCE
PRIRUČNIK ZA PREVODIOCE
- 20 OSNOVNIH PRAVILA -
1. OSNOVNO PRAVILO (TAKOĐE ZVANO I ZLATNO
PRAVILO): Tekst nikada ne sme da ’’zvuči’’ prevedeno već kao da ga je
pisala / sačinjavala a NE PREVODILA osoba
kojoj je taj jezik (target language – znači jezik NA koji se prevodi) maternji.
Upotrebite izraz (kada to tema i kontekst dozvoljavaju naravno) koji je
najbliži tom jeziku, najčešće se koristi i razumljiv je onome kome je namenjen
(široj čitalačkoj publici / uže stručan / naučna terminologija / državne službe
/ institucije itd. analogno) obraćajući pažnju da se ne izgubi SMISAO i suština
originalnog teksta.
Zašto je zlatno pravilo ’’zlatno’’?
1a) Primer: Apostille pečat se prevodi ne kao overa već se navodi
da ’’tvrdi, u Beogradu, dana … itd.’’. Zbog te ’’tvrdnje’’ a ne overe kao što
je tačno (ali bukvalno) preveo kolega, klijent je vraćen iz Atine za Beograd.
Iz Beograda je stigao do Soluna, pokazao mi zašto su ga vratili sa šaltera i
prevod smo odradili ponovo. Izgubljeno vreme, troškovi puta, nezadovoljstvo
klijenta, negativna reklama prevodiocu.
1b) Pravna dokumentacija u kojoj se često ponavljaju reči: u skladu
sa članom 158 zakona… koji je član modifikovan odredbama zakona… i na snazi je a
u kombinaciji sa odredbom zakona… paragraf… tačka… i isti član je dopunjen
zakonom…, koleginica filolog je sasvim (gramatički) ispravno izbacila sve
pleonazme, stilski ’’uredila’’ tekst, sud je po tumačenju datom od strane
advokata smatrao nejasnim i nedefinisanim taj isti tekst i tok suđenja je
preokrenut (na nečiju štetu); (ovde je dat primer a ne odlomak iz originalne
dokumentacije - ishod suđenja a na osnovu tako odrađenog prevoda kada se radi o
svedočenju svedoka može imati još teže posledice: poželjno je da tekst bude čak
i stilski neprihvatljiv a u cilju JASNOĆE i striktno definisanih događaja,
redosleda, lica koja su učestvovala ili nisu u nekom incidentu itd.).
2. Tako stižemo do NAMENE:
kome se obraća i kome je tekst namenjen? Kao što se vidi pod tačkom 1, nisu svi
tekstovi namenjeni široj publici (brošure, turistički prospekti, informacioni
bilteni, literatura). Postoje tekstovi koji su uže stručni, pišu se namenski,
predstavljaju plod naučnog rada, istraživanja, laboratorijskih analiza,
mašinskih i tehničkih radova. U tom slučaju, neophodno je striktno se držati
terminologije i prevesti svaki izraz analogno jer će tekst čitati stručno lice
koje je u istoj branši (samo se nalazi u drugoj državi). Ako je isti uže stručni
tekst međutim sačinjen kao uputstvo (za korišćenje nekog proizvoda npr.) u tom
slučaju je neophodno ’’ublažiti’’ stručnost istog i ’’približiti’’ ga čitaocima
a u cilju lakšeg razumevanja i PRIMENE od strane korisnika. Primeri:
inflamacija – upala, zapaljenje, modifikovati – preinačiti, izmeniti,
oblikovati, tekst procesor – program za obradu teksta i sl. (ili odgovarajuće
’’ublažene’’ izraze ostaviti u zagradi ako je tekst namenjen polaznicima nekog
seminara, kursa i sl. koji još uvek UČE ne samo gradivo već i terminologiju te
oblasti). Kao što sledi, uvek prvo pogledajte TEMU i NASLOV koji takođe služe i
kao ORIJENTIR pri prevođenju. Ako to tema dozvoljava i tekst se ’’obraća’’
široj publici (npr. turistički prospekti koji reklamiraju neku destinaciju) –
tu je čak i poželjno odstupiti od bukvalnog prevoda, stilski obraditi tekst,
istaći prirodne lepote i dati težinu samom cilju sačinjavanja tog teksta –
znači reklami i privlačenju turista.
3. Pasoši, diplome, potvrde,
uverenja kao i SVA dokumenta se UVEK prevode
latinicom (ili zajedno sa ćirilicom u zagradi) jer u skladu sa zakonom ime /
prezime / naziv MORA da se poklapa sa imenom i prezimenom / nazivom onako kako
je napisano u pasošu / ličnoj karti / osnivačkom aktu / sertifikatu itd. Isto
važi i za nazive mesta, preduzeća, zaštićenih proizvoda itd. Kao što sledi:
naziv proizvoda ostaviti latinicom ako je tako registrovan i odštampan na
pakovanju proizvoda.
APOSTILLE: U većini zemalja dokument se smatra nevažećim ako na poleđinu istog
nije stavljen haški pečat (APOSTILLE). Upozorite klijente na ovo pravilo – biće
vam zahvalni i najbolja preporuka u budućem radu. Haški pečat se prevodi i
naplaćuje takođe po broju reči.
4. NE PREVODE se jedinstvena obeležja neke zemlje / nacije koja postoje samo u
toj zemlji i karakteristična su za njihovu kulturu / istoriju. Primeri: kebab,
sirtaki, kauboj i sl. Ako klijent zahteva i radi se o manje poznatim izrazima
(sirtaki i feta sir su opšte poznati ali npr. sir saganaki nije), prevode se
analogno i prevodilac na svoju odgovornost a po odobrenju datom od strane
klijenta, koristi odgovarajuću reč (ako ista postoji). Ako ne, prevodi se
opisno u zagradi posle originalne ’’neprevodive’’ reči. Nekad, kad klijent želi
da se probije na domaćem tržištu i
promoviše svoj proizvod, zahteva da naziv istog (a koji proizvod npr. sadrži namirnicu /
začin / supstancu koja ne postoji ovde) ostane u originalu. U tom slučaju,
poštujemo zahtev klijenta i stavljamo napomenu prevodioca ako to forma teksta
dozvoljava iznad reči stavljajući zvezdicu iza koje sledi napomena: * (napomena prevodioca) a ako estetski
narušava formu onda na kraju iste stranice na isti način: * napomena
prevodioca. Estetika i forma se tiču uglavnom reklamnih i turističkih
prospekata gde je tekst u kombinaciji sa fotografijom a sam prospekt je nekad
štampan kao knjižica koja se čuva i ’’ostaje za uspomenu’’ turistima koji su
posetili to mesto. Iz tog razloga, neophodno je obratiti pažnju i na estetiku.
5. IZBOR: prevodilac IMA izbor da li će prihvatiti neki tekst ili ne.
Sudski tumač NEMA izbor (barem je tako u inostranstvu) i nema pravo da odbije
’’teške’’ predmete kao što su smrtni slučajevi (prevod izvoda iz matične knjige
umrlih, umrlice, potvrde o balsamovanju, potvrde sanitarne inspekcije, transportnog
lista, lekarskog uverenja o uzroku smrti), lečenje bolesnika i prevod prateće
dokumentacije (dijagnoza, laboratorijske analize, terapija), fizički konflikti,
sukobi navijača, teška krivična dela, kontakt sa rodbinom povređenog, obolelog,
preminulog / lica lišenog slobode. To su visoko stresne situacije na koje
morate biti i fizički i psihički spremni. Tek nedavno (2017) UN su podnele
predlog da se prevodiocima odobri beneficirani radni staž jer se sem navedenih
situacija često nalaze i u životnoj opasnosti u ratnim / zonama čestih
sukoba.
6. RAZDVOJITI šta je vaš posao a šta ne: posao prevodioca NIJE da klijentu pruža
informacije relevantno sa šopingom, smeštajem, znamenitostima, transakcijama i
sl. Ako i pored toga ipak pružite takvu informaciju budite spremni i na
odgovornost jer u slučaju da im se ne dopadne mesto koje ste im preporučili
često će vas optužiti da ste ih: namerno poslali negde na kraj grada jer su
kružili (iako je taverna u ulici do vas ali ih je navigator poslao u predgrađe
jer i tamo postoji ista ulica), u talu sa vlasnikom lokala / taverne / butika,
delite dobit sa advokatom kod koga ste ih poslali jer im je bila neophodna
pravna pomoć i pitali su da li znate nekog a taj neko im je ’’smestio’’ itd.
Navedeno je čest slučaj kod ljudi koji se dugi niz godina sude (grčka reč za to
je dikomania i znači opsednutost sudskim procesima kao i čestu sklonost ka
teorijama zavere). Najbolje je biti umeren u komunikaciji, odraditi svoj posao
korektno, pomoći koliko je moguće i uputiti ih na nadležne organe ako se
suočavaju sa nekim problemom pravne ili druge prirode (Ambasada, Konzulat,
Policija, Turistička policija). Posao prevodioca takođe NIJE da bude u funkciji
turističkog i vodiča uopšte, asistenta pri podnošenju zahteva, pravnog
savetnika, menadžera, promotera, organizatora, psihologa. Smanjite na minimum
komunikaciju sa klijentom i ako je neophodno NAPOMENITE im da svaka
konverzacija PRODUŽAVA rok predaje prevoda jer u momentu dok ih slušate – NE
RADITE SVOJ POSAO. Za to izgubljeno vreme – vi NISTE plaćeni (a ni kompetentni
da posavetujete). Kao što proizilazi iz navedenog, oprezno sa terminima u
kojima ste DOSTUPNI klijentu; napredak tehnologije je dozvolio upotrebu velikog broja
komunikacionih platformi i klijenti često (u zlo doba) šalju zahtev za prevod
ili su dokumenta pred istek roka ili vam ostaje tek jedan dan (ili noć
najčešće) da isti prevod odradite ili im jednostavno uz prevod treba i neka
’’dodatna’’ usluga koja najčešće nije plaćena već je plod ’’prijateljskog’’
odnosa koji smatraju da su uspostavili. Ako vam navedeni savet zvuči ’’okrutno’’,
pokušajte da platite svoje socijalno ili račun za struju objašnjenjem da ste se
’’zapričali’’ sa klijentima.
7. KANCELARIJSKI POSAO: posao prevodioca jeste kancelarijski. Posao sudskog tumača nije; često
je terenski, obuhvata noćne pozive, izlaske na lice mesta sa državnim tužiocem,
policijom, tumačenje na sudu, u pritvoru, zatvoru, carinskoj upravi, lučkoj
kapetaniji, u bolnici, mrtvačnici (lekar obaveštava porodicu o uzroku smrti,
pogrebno preduzeće pregleda dokumenta i zahteva analogne sertifikate u cilju
međunarodnog transporta u zavisnosti od države – destinacije; prevodilac
prevodi usmeno i pismeno). Pre nego što se odlučite za prevodilačku branšu, uzmite
u obzir nivo stresa, fizičku spremnost na neprospavane noći,
odlučnost da i posle 2 - 3 sata sna otvorite kancelariju ujutru, veštinu da se
fokusirate na prevod iako je oko vas buka (sudnica, sukobi – često i fizički,
vika, 5 - 6 osoba vam se obraća istovremeno i sl.).
8. IZGLED: ako ste se odlučili za posao prevodioca i kao što sledi striktno
kancelarijski, garderoba mora biti uvek čista i ispeglana, ruke čiste i nokti
uredni jer klijenti često gledaju u ruke u momentu primopredaje dokumenta (i
komentarišu analogno – kako se po rukama vidi da li se čovek bavi umnim radom i
sl.). Šorc, patike i sportsku garderobu poželjno je ostaviti za trenutke
rekreacije. Živahne boje kao što su crvena (na radost), ciklama, roze i žuta se
od strane klijenata smatraju izuzetno nepoželjnim i ja i moje kolege smo često
bili na meti kritike jer u momentu kad je njima teško (sude se, imali su udes,
član porodice je u bolnici itd.), mi smo se obukli u crveno (na radost i
radujemo se) ili u roze kao da idemo na slavlje, ili smo našminkane za modnu
reviju i kao što sledi – ne pokazujemo razumevanje za njihovu bol. Najmanje
kritika ubiraju klasične odevne kombinacije (takozvano među prevodiocima ’’radno
odelo’’) – bela košulja, sako tamne boje, cipele klasične salonke; šminka umerena
i nikako u živim bojama jer nismo na modnoj reviji. Kao što sledi, izbor (ili
kompromis) je lično vaš: da li ćete se povinovati ustaljenim shvatanjima i
ubeđenjima klijenata, ’’uskladiti’’ garderobu i izgled analogno ili ćete
oblačiti šta se vama dopadne, trpeti kritiku i oštre osude nezadovoljnih
klijenata koji po izlasku iz vaše kancelarije nastavljaju sa negativnom
reklamom i ’’dobronamerno savetuju’’ ostale da ne kroče u vašu kancelariju jer
se ’’modite’’ a ne radite vaš posao jer naravno – to ne ide jedno s drugim. U
pitanju su očekivanja koja klijent ima a relevantno sa tim kako jedan
prevodilac ’’treba’’ da izgleda i šta je ’’primerno’’ tom radnom mestu; istu
dilemu imaju i advokati, menadžeri, konsultanti i svi ostali koji rade sa ljudima.
-
Ako ste se odlučili za posao sudskog tumača i rad
na terenu: cipele udobne, ravne, po mogućstvu anatomske (nikad se ne zna kada
ćete završiti prevod); garderoba lagana zbog promene temperature (dan / noć)
ali ponesite džemper / šal. U torbi uvek imati flašicu sa vodom, keks (u
slučaju da ste na terenu satima i ne postoji mogućnost pauze za ručak),
osvežavajuće bombone / kremu za nos (najbolja je u skladu sa savetima lekara od
eukaliptusa, stavlja se na nos ali NE na sluzokožu jer peče; upija mirise supstanci
za balsamovanje / medicinskih sredstava i predstavlja PRIVREMENO rešenje; miris
ambijenta (mrtvačnica, auto put posle udesa, bolnica i sl.) će upiti vaša kosa,
koža i garderoba; hemijsko čišćenje se podrazumeva posle svakog takvog
odrađenog tumačenja i ne plaća se posebno).
9. VREME: prevod i čitanje teksta nisu isto. Većina klijenata to ne zna.
Očekuje od prevodioca da im prevod predaju odmah po prijemu dokumenta / za sat
– dva dok obave ’’neka posla’’ u centru ili u najboljem slučaju sutra. To je
moguće ako se radi o tek nekoliko stranica i NE PREVODITE druge hitne prevode u
tom momentu, niste NA TERENU niti je u toku SIMULTANO PREVOĐENJE međudržavnih
pregovora. Ljubazno napomenite klijentu da i u prevodilačkoj branši postoji
norma: optimalnim se smatra prevođenje 10-tak stranica dnevno (u zavisnosti od
težine teksta i iskustva prevodioca). U najboljem slučaju 15-20 ako je tekst
lak, prevodilac iskusan i strani jezik mu je kao maternji. IGNORIŠITE
zahteve klijenata da im predate tekst ’’kako bilo’’ i da ’’ubrzate’’ rad uz
objašnjenje da je to na štetu kvaliteta (a i vašeg ugleda o kojem ne brinu već
MORATE da brinete i da isti štitite VI). Čest je slučaj u praksi da klijent
zahteva ’’na brzinu’’ odrađen tekst / bilo kako ’’sklepan’’ uz obećanje da neće
imati primedbe ako mu predate tekst bez odrađene korekture / lekture. To obećanje
u praksi najčešće izgleda ovako: ovde vam je promakao zarez, mogli ste da
upotrebite neku ’’bolju’’ reč, ova tabela malo beži ukrivo i zašto da vam sad
platim ovakav prevod?!? Obezbedite kvalitet klijentu, zaštitite svoj ugled i
ako i pored toga klijent odluči da ode na ’’drugo mesto’’ gde rade i brže i
jeftinije, ponudite mu telefone nekoliko kolega i ljubazno ga ispratite. Ovakvi
klijenti najčešće izgube i po nekoliko dana tražeći ’’brzo i jeftino’’ ne
razmišljajući o kvalitetu, trošeći i svoje i vaše vreme dok rok za predaju tih
istih dokumenata ističe ili je već istekao.
KNJIGE: za prevod knjiga će vam trebati JAKO PUNO VREMENA i završavaćete
još jedan fakultet svaki put kad prevodite uže stručnu literaturu određene
oblasti. Zatražite vreme od klijenta i zatražite i parcijalno plaćanje (po
poglavlju ili celini). Nije poželjno predavati prevedenu knjigu koja nije
plaćena i OPREZ u saradnji sa klijentima koji insistiraju da prvo odradite CELU
KNJIGU pa tek posle pregovarate oko plaćanja.
10. I OPET VREME: često klijenti zahtevaju korekturu / lekturu ili ’’samo’’ stilsko
uređivanje već prevedenog teksta koja se korektura plaća manje od prevoda i za
koji tekst tvrde da je već preveden na osnovu: kompetentnog / stručnog
mišljenja komšinice, ćerke od tetke od ujaka po muškoj liniji jer dete
’’studira jezike’’, google prevodioca koji je ’’odmah izbacio’’ tekst i sl.
NIKADA ne prihvatajte korekturu preko telefona. UVEK zatražite da POGLEDATE
tekst i PROCENITE. Često korektura ne predstavlja korekturu već prevođenje iz
početka. Ako prihvatite korekturu polovično / loše odrađenog teksta i vidite da
vam oduzima previše vremena (a oduzima), odradite prevod iz početka i naplatite
analogno. Lično ne radim korekturu sem ako se radi o prevodu kolega sa kojima
sarađujem dugi niz godina / poznat mi je kvalitet njihovog rada / pod
vremenskim su pritiskom / stigao im je veliki broj strana za prevod / u pitanju
je hitan slučaj i sl.
11. FORMIRANJE CENA: cene se formiraju na osnovu broja reči koji je različit za svaku
državu. U Grčkoj se prevodilačkom stranom smatra stranica A4 formata, razmak
između redova je 1,5, broj reči je 250. Kompjuter broji reči. U Srbiji
prevodilačka strana iznosi 1800 KARAKTERA (ne reči već karaktera) sa razmacima.
Cena zavisi od:
-
težine teksta
-
roka (da li je hitno ili ne, da
li je noćni rad u pitanju / vikend / praznik). U praksi je uvek hitno i retko
ko je spreman da plati noćni rad a o vikendu ni govora.
-
jezika na koji / sa kojeg se
prevodi (OPREZ pri obračunu i proceni prevoda: grčki npr. ima članove koji
’’dodaju’’ i do 25% teksta na originalni tekst)
-
specifičnih zahteva klijenta (tabele,
fotografije i sl.)
-
količine teksta (cena opada što
je veći broj strana; ne postoji fiksno definisani popust ali se na tržištu
kreće i do 20% za prevod većeg broja stranica).
12. PLAĆANJE: iskoristite svoja zakonski predviđena prava ako niste sigurni da će
klijent realizovati isplatu po odrađenom poslu i ako je rizik preveliki (radi
se o velikom broju strana i prevod će vam oduzeti previše vremena / onemogućiti
da radite bilo šta drugo što kao posledicu ima ugrožavanje egzistencije):
-
Pismo o namerama: pravno, može biti protumačeno kao obavezivanje. Psihološki
(kognitivna psihologija), verbalno (a i pismeno) obavezivanje druge strane da
će učiniti nešto povećava šanse da to nešto zaista i realizuje i do 70%.
-
Predugovor: imate pravo da sačinite sami predugovor. Pravnu težinu dobija kada
se overi kod notara.
-
Ugovor: sačinjavate ga ili sami ili kod notara gde ga i overavate.
Obavezuje drugu stranu na izvršenje obaveza i omogućava sudsku naplatu.
-
Bankarska garancija (akceptant):
u slučaju da postoji nepoverenje u klijenta (ali
često kad su veći projekti u pitanju i od strane klijenta a u prevodioca),
zatražite od banke da dejstvuje kao žirant tako što će vam klijent uplatiti
ugovoreni iznos koji je dostupan (naplativ) tek posle 3 dana od dana uplate i u
kojem roku (od 3 dana) vi POKAZUJETE (NE PREDAJETE) prevod klijentu koji isti
ODOBRAVA (čak i pismeno ako je neophodno) i novac posle 3 dana biva prebačen na
vaš račun. Nemojte predati prevod bez pismenog odobrenja ako su odnosi tako loši
i postoji nepoverenje ili sumnja da vam rad neće biti isplaćen već ga samo
pokažite. Kada klijent odobri prevod (kvalitet, stil i sl. – bio klijent kompetentan
ili ne) i preda vam pismenu potvrdu ili pošalje email u kojem navodi da
prihvata prevod (e-mail se smatra dokazom na sudu – kao i primljena poruka na
mobilnom telefonu dok konverzacija preko socijalnih mreža ne uvek), isti mu
možete predati. Nemojte slati prevod preko email-a dok ne realizujete navedenu
proceduru jer je ’’nestajanje’’ klijenata čest slučaj u praksi.
-
Zatražite avans i do 70%: na taj način će vam delimično biti pokriveni troškovi
koji se tiču uloženog vremena i rada.
13.
KOLEGIJALNOST: nikada ali NIKADA ne nastavljamo saradnju sa kolegama u slučajevima
kada:
-
Ne poštuju preporuke
(preporučite ih klijentu / Agenciji jer ste na bolovanju / odmoru i kolega
’’nastavi’’ saradnju jer vas je usput ’’ocrnio’’ i ’’zadobio poverenje’’ druge
strane). Opstajem u ovom poslu i uživam poštovanje i poverenje kolega već 15 god. upravo iz razloga što ‚‚ne kradem‚‚ klijente.
-
Ne poštuju rokove kada
zajednički radite na prevodu.
-
Rade po niskim cenama u nadi da
će se ’’probiti’’ na tržište (a i kvalitet je analogan ceni).
-
Ne pružaju pomoć kolegama
(simultano prevođenje, rad više prevodilaca u grupi i sl.).
-
Koriste svaku priliku da vas
’’preskoče’’ / ’’zaobiđu’’ / ’’gurnu u stranu’’.
Takvi
prevodioci imaju ROK TRAJANJA koji iz mog radnog iskustva nije duži od godinu
dana – maksimalno dve. Konkurencija NE POSTOJI, posla ima za sve, svako je
jedinstven u onome što radi, svako ima ’’svoje’’ klijente koji mu se godinama
vraćaju i svaki ’’upad’’ od strane ’’kolega’’ koji misle da će na taj način
steći klijentelu je na 1. mestu nemoralan, zatim ’’vidljiv’’ svima (svi se
krećemo u istim i to uskim krugovima) i kratkog je daha.
14. GREŠKE: da li su greške dozvoljene? U dokumentima kao što su pasoši, izvodi
iz matičnih knjiga, diplome, sertifikati, pravna dokumentacija – NE. U tom
slučaju radimo proof reading (korekturu) čak i sami sebi ako ne postoji drugi
prevodilac koji radi korekturu ’’isčitavajući’’ tekst više puta iznova uz
previđene pauze (smatra se idealnim na svakih 45 min. rada 15 min. pauze). Ako
smo umorni / neispavani / pukli su kapilari u očima, tekst ponovo kontrolišemo
UJUTRU kada je organizam odmoran. Da li se nekad i zarez na ’’pogrešnom’’ mestu
smatra greškom? Da, kada je u pitanju (uglavnom sudska) dokumentacija gde zarez
menja smisao rečenice ili ’’potpomaže’’ da ista zvuči dvosmisleno. Kada se radi
o prevodu sudske dokumentacije snosite ogromnu ODGOVORNOST i možete biti
optuženi da ste ’’namerno’’ pogrešili, da vas je druga strana na sudu
’’potplatila’’ da pogrešite i sl. Svako preinačenje i pogrešno tumačenje može
se smatrati krivičnim delom za koje su predviđene kazne. Kao što sledi,
neophodno je biti krajnje oprezan u prevodu ovakvih tekstova, posavetovati se
sa advokatom ako je neophodno (ne postoji uvek ekvivalentan izraz / pravni
oblik u drugoj državi i kao što sledi na jeziku te države), biti KRAJNJE
suzdržan ako je u pitanju sukob između dve strane na sudu (često se radi i o
ogromnim iznosima / odštetama gde se stranke u sukobu služe raznim sredstvima u
cilju ’’pobede’’), kao što sledi, treba striktno obaviti svoj posao na distanci
bez izazivanja ikakve sumnje da ste ’’bliski’’ i ’’pristrasni’’ sa bilo kojom
od dve strane u sporu jer iako isto ne mora da ima pravnu težinu može ozbiljno
da ugrozi ugled prevodioca. Isto važi i za prevode koje radite za račun velikih
kompanija (patenti, ugovori i sl.); odnosite se prema svakom klijentu s poštovanjem
i na pristojnoj distanci uvažavajući zakon o poverljivim podacima. Poverenje se stiče – ne poklanja se.
15. POVERENJE: i tako stižemo do poverenja (dešavalo se da klijent pređe i 800 km
samo zato što ne želi da menja prevodioca). Vi ste ti koji znaju SVE o
klijentu: ime, prezime, datum rođenja, stanje na računu, da li je patentirao
nov proizvod, da li se razvodi, zašto se razvodi, kome su pripala deca, ko je
manje ’’pogodan’’ za roditelja i zašto, ko je koga prevario itd. Logično je (stavite
sebe u tu poziciju) da kad nekom predajete dokumenta koja sadrže sve (pa i
pikantne) detalje vašeg života, želite da to bude osoba od poverenja koja će
ozbiljno pristupiti poslu i neće dalje širiti te informacije.
16. I opet POVERENJE: zakonom o tajnosti (poverljivosti) podataka regulisana je ova
tema; u poslovnom svetu, nelojalna konkurencija je sveprisutna a u sudskim
procesima čak i naizgled nevažna informacija može preokrenuti tok suđenja. Šta
se smatra dokumentom: dokument je svaki nosač podatka (papir, magnetni
ili optički medij, disketa, USB memorija, smart kartica, kompakt disk,
mikrofilm, video i audio zapis i dr.), na kome je zapisan ili memorisan tajni
podatak. Kao što sledi, oprezno sa dokumentacijom, arhivom, vašim kompjuterom
(ko ima pristup i da li uopšte neko drugi sem vas treba da ima pristup) kao
takođe i sa svim usmenim pregovorima i informacijama koje ste čuli a koje neko
kasnije u ’’neformalnom’’ razgovoru može -
ne da zatraži – već da vas ležerno (opet u razgovoru) priupita. Dužni
ste da sve što ste čuli, videli, ubeležili, pročitali, preveli – ponesete
jednog dana sa sobom.
17. KORUPCIJA: da li korupcija postoji u prevodilačkoj branši? Korupcija postoji
U SVAKOJ branši pa i u prevodilačkoj. Da li postoje klijenti koji će pokušati
da vas ’’potkupe’’? Postoje. Šta se smatra potkupljivanjem? U zavisnosti od
zakonodavstva svake zemlje postoje dozvoljeni pokloni čija vrednost ne
prevazilazi određeni iznos i u te poklone ne spada novac; spadaju sitni ukrasni
predmeti, suveniri (u Srbiji kafa i čokolada pretpostavljam). Obično zadovoljni
klijenti vole da donesu poklon jer je to u skladu sa ’’tradicijom’’. Na vama je
da li ćete poklon primiti ili ne (u nekim kulturama se smatra uvredom odbiti
poklon); najčešće donose rokovnike, kalendare, olovke (jer to povezuju sa
prevodilačkim zanatom). Kada poklon prevazilazi simboličan iznos (kalendar u
svim zemljama košta manje više isto – tek evro ili nekoliko) budite oprezni jer
klijent često želi da mu sem prevoda odradite i neke dodatne usluge
(turističkog vodiča, asistenta pri podnošenju zahteva i sl.) ili da tekst malo
’’ulepšate’’. Šta je ’’ulepšavanje’’ teksta zahtevano od strane klijenta? Ako
se radi o mlađoj osobi koja prvi put podnosi zahtev za posao / seminar itd. i
traži od vas da joj pomognete u sačinjavanju tog istog zahteva ili da obratite
pažnju na formu jer sama ne ume to da uradi – naravno da je prihvatljivo i
izađite u susret klijentu. Ako se radi o diplomiranom studentu koji je završio
seminar u trajanju od 2 godine, podnosi zahtev za posao u državnoj službi gde
se zahteva titula magistra nauka i traži od vas da seminar prevedete kao
magistarski – to već predstavlja falsifikovanje a ako vam je uz to doneo i
poklon – i korupciju. Kako prolaze kolege sklone korupciji? Pojave se na kratko
– ali ne opstaju. Imaju rok trajanja kao i kolege pod tačkom 13. Kolegijalnost.
Snose posledice svog ponašanja što zakonske što ’’narodske’’ jer se svi krećemo
u istim (i uskim) krugovima i ``dobar`` glas daleko se čuje; opstajemo mi koji
poštujemo moralna načela i zakon. Kao što im je i razmišljanje kratkoročno (ne
planiraju na duge staze), tako kratkoročna im je i karijera.
18. KOMUNIKACIJA sa klijentom i komunikacija uopšte: bez obzira na vaš background,
iz koje i kakve porodice dolazite, koji vam je nivo obrazovanja, u kom kraju
ste odrasli, da li ste u trendu, fancy, šik ili ne, budite zvanični u
obraćanju. Nedavno sam odbila da dam preporuke devojci koja je (iako me ne
poznaje) poslala poruku da će mi ’’šibnuti CV na mail’’ nastavljajući ’’pa
pogledaj ti i vidi šta treba da se ispravi’’. Izraze kao što su šibnuti, visiti
na internetu, blejati, kačiti se i sl., svrstavaju klijenta pa i kolegu na nivo
ortaka iz parka. Klijent to nije i ne želi da bude. UVEK persirajte sem ako
klijent zahteva drugačije mada ni tad nije poželjno (ako se radi o osobi dosta
mlađoj od vas onda je u redu). Na tom istom internetu na kojem može da se ’’visi’’
satima, postoji takođe i niz primera koje je KORISNO i POŽELJNO pročitati i
proučiti: zvanični dopisi, poslovna korespondencija, sačinjavanje molbi,
dopisa, zahteva, CV-a (forma CV-a će vam biti korisna pri prevođenju
biografija); tu ćete videti koje se reči koriste u naslovu, podnaslovu, šta
piše u gornjem levom uglu šta u desnom, šta na kraju teksta u donjem desnom
uglu, kako se obraćamo, kako završavamo dopis – uvek u zavisnosti od
gramatičkih pravila / zakonodavstva jezika na koji prevodite / zemlje u kojoj
će dokument biti upotrebljen analogno. Kao što sledi, poštujte formu
originalnog teksta sem ako je drugačije zahtevano: kada je originalni tekst u
tabeli ili sadrži tabele nemojte prevoditi sve jedno ispod drugog u jednom
pasusu. Iako se takav prevod smatra odrađenim i tačnim, klijent ima pravo da
bude nezadovoljan. I naravno, poštujte navedene forme za svaki dokumenat
analogno: da li je CV u pitanju, dopis, zahtev i sl. Klijent kome su odobrili
zahtev za upis / registraciju će vam biti zahvalan i najbolja reklama. Vi
’’govorite’’ kroz tekst umesto njega, obraćate se nadležnim organima umesto
njega i često jedna neadekvatna reč može biti presudna (uložite u znanje
MATERNJEG jezika jer ako isti ne znate – nemoguće je prevoditi na ili sa
stranog jezika). Kao što sledi, uložite u sebe, savladajte dobro srpski,
čitajte klasičnu literaturu, čitajte rečnike kao što čitate knjigu, učite nove
reči i proučite Word (i dalje je glavna ’’alatka’’) i u svom radu,
trudite se da se držite WORD-a.
19. WORD: odbijam da koristim druge programe za prevođenje kao što su
prevodilačke memorije i razni programi – alatke (tools). U tim programima
kompjuter pamti reč u datom kontekstu i automatski je ’’ubacuje’’ kad isti
kontekst ’’prepozna’’ (često bez ikakvog smisla). Svaka prepoznata reč se
smatra već prevedenom i kao što sledi – ne plaća se. To praktično znači za
prevodioca da proveru celog teksta, proveru ubačenih i prepoznatih reči,
korekturu i stilsku obradu kompjuter ne prepoznaje kao rad već samo
broji nove reči (koje će ubrzo postati stare i ’’prepoznatljive’’ i kao što
sledi nenaplative). Procentualno, ovaj sistem umanjuje nadoknadu prevodioca i
do 80% i svodi rad istog na robotsko izvršenje naloga.
20.
Korisni rečnici / izvori:
-
IATE (baza podataka Evropske Unije
– za prevod na srpski ukucajte target language hrvatski, reč je najčešće slična ako ne i ista): http://iate.europa.eu/SearchByQueryLoad.do;jsessionid=YZaaQMQLYWwKVQE7TOYFr8dr3rWG91uhkUcxnFEwQvkxOrTiabw7!609596037?method=load
-
Proz.com: postoji Open glossary,
za svaki odgovor se dobijaju poeni, možete postaviti dodatna pitanja kolegama
koji su vam odgovorili na pitanje kako se neka reč prevodi itd., uvek postoji
kontekst, uz običan copy – paste lako ćete obogatiti svoju bazu podataka a često
objavljuju i poslove, članarina je besplatna: http://www.proz.com/
-
Stari dobri rečnik (štampan, ne
sa interneta, ne elektronski i ne bez recenzije, korekture, lekture itd.) Za
srpski jezik odličan je rečnik srpsko – hrvatskoga književnog jezika u izdanju
Matice srpske u 6 tomova. Sa engleskog na srpski (pravni izrazi): pravni
rečnik, Branko Vukičević. Uvek vredi uložiti u dobar rečnik. Internet NIJE
pouzdan izvor informacija.
-
Vaša baza podataka (reči
sakupljene u toku rada, uz pomoć kolega itd.): kreirajte svoj rečnik i beležite
reči u toku rada. Već posle godinu – dve, biće to pravi rečnik sačinjen uz tek nekoliko
minuta dodatnog rada dnevno.
-
Za srpski jezik i sve nedoumice:
http://kakosepise.com/
-
Ne koristim druge baze podataka,
navedeni izvori su sasvim dovoljni da pokriju potrebe kvalitetnog prevoda. Sem
toga, ’’rasplinjavanje’’ i ’’pretraga’’ po internetu ne daju uvek rezultate a
troše dosta (dragocenog) vremena. Bolje je direktno postaviti pitanje kolegama
i nastaviti sa prevodom a nepoznatu reč ostaviti u crvenom. Na taj način
štedimo vreme i ne dolazimo u opasnost da ’’odlutamo’’ na internetu i
’’začitamo’’ se na socijalnim mrežama.
Comments