Bus plus

Mikrokosmos Srbije

Šverc prijatelju

To je ona grupa od 12 ljudi što stoji na vratima i pritiska autobus svojom težinom udesno. Kad stane, svi izađu, okreću se levo desno, utvrde da je ``teren čist``, ponovo se vrate unutra – i obese na vratima (ima praznih mesta u sredini – čak i za sedenje). Kad ih ljubazno upitate da li silaze i ``...ako je moguće da se zamenimo...``, uvek vas čudno pogledaju i kratko i odsečno odgovore ``Ne!``. Bez dodatnih objašnjenja. Razlog su što autobus ponekad stoji i po ½ sata u mestu čekajući da se šverceri skinu sa vrata, isvađaju sa kontrolorom, ponekad ga i mlatnu, pa dok stigne policija, uzme podatke... Lipši magarče do zelene trave. Manje vični šverceri sveže pristigli iz unutrašnjosti su prepoznatljivi po čvrstom držanju za šipku na vratima (to je ona što ide ukoso nadole – namenjena za PRIDRŽAVANJE u toku silaska – zato je i postavljena UKOSO). Grčevito, sa obe ruke, drže šipku čak i u toku otvaranja i zatvaranja vrata – isto kao i na balerini u luna parku. Zabacuje ih levo desno a oni nikako da otpuste. Ringišpil.

Šaner

Nosi naočare i usred zime, brada puštena, prosečno odeven, obično dugačak šal ``nonšalantno`` prebačen preko jedne ruke a ponekad čak i ruka u gipsu. Operišu ispod šala, voze se samo u špicu, uvek su ljubazni, ne štrče ni po čemu, prosečno odeveni, utapaju se u prosek da bi bili manje upečatljivi.  

Zlostavljana žena

I ona nosi tamne naočare i usred zime. Obično sedi u ćošku, pognute glave. Negde ispod naočara vire plave modrice, misli da ih vešto krije šminkom i tamnim staklima.

Kalenić

Kolica na točkiće, 2 torbe i 4 kese. Plus štap za nogu. Iz kolica viri praziluk dok miris belog luka i kiselog kupusa ispunjavaju autobus. Nešto se već krčka u najavi. Bez obzira će vas pregaziti kolicima – preko obe noge, točkići jaki, cepaju ne samo najlon čarape nego i kožne čizme. Jednostavno ih vuku kroz autobus ne gledajući unazad. Čik da im kažete nešto; odgovor uvek spreman: ``Pa nemam oči na leđima.`` I naravno, očekuju da im ustupite mesto iako im trebaju 3 da smeste celu zimnicu. Obično ulaze u prevoz negde između 1 i 2, kad se pijace zatvaraju a cene padaju. Jer tako rade vične domaćice, žene starog kova. Porodicu treba prehraniti a i u njihovoj kući se zna šta je ručak.    

Putnik

I ovde torbe na točkiće, ranac na leđima + tašna + koferče za sitnice. Silaze obično na Slaviji i presedaju na tramvaj do železničke. Ljubazniji i dosta suptilniji od grupe sa Kalenić pijace. Retko sede i za divno čudo, poseduju dovoljan stepen samospoznaje i obzira da se smeste u deo autobusa predviđen za putnike sa prtljagom.  

Diva

Moderna srpska devojka – ne dotiče je ništa oko nje. Slušalice na ušima, debeli sloj karmina preko silikonskih usana, 8 slojeva maskare, plastični nokti živih boja i mini koji vešto povlači jer taj prizor nije na poklon putnicima GSB-a već samo odabranom krem društvu u šik kafiću u koji ide. Silazi na Trgu Republike jer misli da je to ``centar``. Čim siđe, dopušta suknji da se podigne a i vetar će joj slučajno raskopčati još jedno dugme na košulji. Spremna je za nastup.

Državni neprijatelj

Najglasniji od svih, svaku rečenicu počinje sa ``U moje vreme...``. Tita citira svakih pet minuta i još uvek mu se kune. Nije skrenuo sa njegovog puta. Kritikuje i ovu i prošlu i buduću vlast i priziva duhove svih boljih vremena jer se onda ``znalo reda...``. Za sve mu je kriva neradna omladina. Pristalica ponovnog uvođenja Golog otoka, društveno korisnog rada i reda uopšte. Kartu nikad ne plaća jer je u njegovo vreme država obezbeđivala svima i markice i topli obrok. Neki mu se smeju, neki prećutno odobravaju.

U Lazi je krcato

Nema više mesta u nadležnim institucijama da ih sve prime... A možda im je i promakao, ko će ga znati... Pričaju sami sa sobom, ponekad i pevuše, smeju se, plaču, klate u mestu, malo primire, a zatim puste glas... Pesme su na svim dijalektima bivše Jugoslavije. Samo je plač isti. Za sve. U tom kriku, satkan život celi: i radost i smeh i tuga i bol za otadžbinom i nemoć jedne male zemlje da ih zbrine. Socijalna politika, šta će jadna, posrnula pod teškim bremenom istorije; društveno jezgro – porodica, razrušena i rasuta i po belom i po onom svetu; crkva, odavno prevazišla Dušanov zakonik, ne zbrinjava više uboge. Prepušteni sami sebi i svojoj sudbini, malo topline nalaze kada se umešaju među tela ostalih putnika.    

Sportista

Krenuo čovek na trening. Trenerka, patike, torba. Skoro uvek stoje i nervozno cupkaju u mestu. Čekaju da izbace adrenalin u teretani.

Japi

Moderan srpski biznismen u usponu. Akt tašna, ispeglana košulja, skup parfem, neprestano prelistava mobilni. Uvek plaća kartu jer tako se radi u EU. Čeka je da dođe jer će onda zablistati u elementu. Do tada, radi u lokalnoj sušari voća ali ima fancy opis radnog mesta: executive manager - pa se i oblači analogno.

Manijak

Obično već u poodmaklim godinama, šatro ga bole leđa pa se malo ``pridržava`` za gospođe oko njega. Živele žene koje nikad ne sređuju svoju tašnu i koriste ovo teško oružje da ih mlatnu po glavi (tašna je teška najmanje 10 kg jer sadrži: sitniš za koji možete kupiti komad nameštaja, 3 karmina, 2 sjaja i olovku za usta, jedan komplet senki, korektor, maskaru, pomadu za lice, pomadu za ruke, lak za nokte, parfem, maramice – obične i vlažne plus gel za dezinfekciju, aspirine, hanzaplast, rezervne čarape, rokovnik – novi i stari, telefonski imenik, mobilni, privatni mobilni, dva punjača, slušalice, novčanik, ključeve – od stana, auta, vikendice, poštanskog sandučeta i neke za koje ne zna za šta služe ali ih ipak nosi, kupone iz super marketa, prodavnice kozmetike i lokalnog tržnog centra – sve zajedno debljine kapitalnog dela Dostojevskog, špil vizit karti nepoznatih donatora koje nosa u tašni – da se ne zagube (što je sigurno sigurno je), staklenu amajliju poklon od najbolje drugarice plus kristal od poludragog kamena težine 4,5 kg jer štiti od negativne energije). Manijače, ubio te grom.  

Radnica

Ne plaća kartu jer nema od čega. Plata joj je minimalac. Jede sendvič (na poslu im je ukinuta pauza). Miriše na znoj. Parfem ne stavlja. Kosa neofarbana, prsti debeli, radnički, obično punačka, jaka žena. Ako nađe mesto da sedne, odmah zaspi. Ne plaši se džeparoša jer i nema para u tašni i zna da oni to znaju tako da spava mirno.

Vopi tebra

Lokalni dripac, adolescent, problem u najavi. Ulazi u autobus sa pivom. Često i sa pljeskom u ruci. U pripitom stanju. Uzvikuje razne parole tipa Crvena Zvezda o le o le o le!!! Ne zna ni gde ulazi ni gde izlazi a ni zašto.  

Inženjeri

Već dobro poznati šoferu, ulaze uvek u špicu, operišu u grupama. Kad ih vidi, vozač – heroj zaustavlja autobus i obraća se putnicima: ``Čuvajte tašne i novčanike, ušli su inženjeri.`` Svaka čast majstore!

Godpodža

Stara Beograđanka, doterana, u bundi i sa rukavicama, frizura, šminka, salonke, bez obzira na godine i bez obzira na vremenske prilike. Jer tako treba. Ako vas i pogleda, biće sa visine.  

Pregazilo me vreme

Državni činovničić pred penzijom, ostalo mu da izgura još 6,5 godina, osrednjeg izgleda, osrednje obučen, ofrlje opeglana košulja, iskobeljao se jutros iz svoje prosečno nesrećne porodice, vuče staru izlizanu aktovku, guraju ga levo desno, oguglao, stoji u ćošku ili gde ga zabace, životni moto: samo da izguram...

Alkos

Kafana je moja sudbina. Ne plaća kartu jer je sve potrošio u kafani. Bazdi na alkohol i otvara prostor oko sebe – čitav krug prečnika 2 metra. Ponekad i zapeva.

Radnik iz unutrašnjosti

Sezonac, došao da odradi na građevini i zaradi neku paru. Radnički kombinezon, teške cipele – občino blatnjave, jede pljeskavicu sa dosta luka, vidno umoran. Ponekad, pljeskavicu zaliju i pivom. Svaka sugestija o ponašanju u gradskom prevozu i unošenju hrane i pića – bila bi suvišna.

Tolerantni

Novi naziv za debelokošce. Primili k znanju, upili i prihvatili činjenicu da nam NIKAD neće biti bolje. I to je to. Možete da ih gurate, mlatite laktovima, cepate najlon čarape tašnom, kradete mesto, čupate kosu, zalijete pivom i umažete sladoledom. Pogled odsutan, negde u daljini, samo se izvlače i provlače do nekog ``boljeg`` mesta i tupo gledaju napred, u pravcu njihove destinacije, čekaju da siđu i duboko udahnu. To je jedini znak da je apsolutna tolerancija teško breme...

Laktaroš

Nervozno cupka još na stanici, gleda levo desno i procenjuje na koja će vrata ući najveći broj putnika. Naglo se ustremljuje ka onim manje zakrčenim. Juriša na prvo prazno mesto gazeći pritom nekoliko saputnika. Seda. Tek kad svi uđu i smeste se onda otkucava kartu tako što će nekog zamoliti da to učini umesto njega – jer ga bole leđa... Ako uđe u pun autobus, vešto će se laktovima i uvežbanim udarcima probiti do sredine gde je praznije a čim neko ustane, pada u tom pravcu i nekim čudom seda. Nikad se ne izvinjava.

Pametnjaković

Krvni neprijatelj laktaroša. Stavlja primedbe, prigovara, reguliše kretanje putnika, usmerava one sa vrata da krenu prema sredini autobusa jer ``ima mesta``. Viče na sav glas ``Korak napred, korak napred...`` Niko ništa. Svako je tu gde jeste – iz svojih razloga i zbog svoje pameti...   

Bogomoljka

Za divno čudo – uvek sede. Pa da. Čuda su Božje delo. Suknja do zemlje, košulja bela, uredno ispeglana, nose naočare, pognute nad Biblijom, čitaju u sebi ili tiho mrmljajući. Ne dotiče ih svet oko njih, slave reč Božju neprestano i mole Oca za spas svih duša.

Siromah

Ulazi u autobus na štakama, žive rane na nogama, nevešto obmotan zavoj, hramlje, kuka, gurka putnike i ucenjuje ih svojim navalentnim prisustvom da mu udele nešto. Neki popuštaju pod pritiskom i daju mu sitniš samo da im se skine s vrata i ode. Miris nesnosan, rane grozne, neki u strahu od zaraze a neki iz sažaljenja, otvaraju novčanik. Silazi na poslednjoj stanici, broji novac kad se autobus već ispraznio: 4.680 din. Za sat vremena vožnje. Na ulici, uzima obe štake u ruku jer više mu ne trebaju, noge su se ispravile intervencijom Svetog Nikole čudotvorca, i nastavlja, na drugu liniju, u nove pohode pa tako 5 puta u toku dana i zaradio je minimalac. Odlični glumci, maheri, ucenjivači, manipulatori. Iako najčešće ovisnici, kad je novac u pitanju, potpuno prisebni i svesni (hvala Svetom Nikoli na prosvetljenju).

Zaljubljeni

Nije im važno da li sede ili stoje, deca se vole. Pljušte poljupci, nežni dodiri, grle se i cmaču, tužno opraštaju ako ne silaze na istoj stanici, mašu jedno drugom kroz prozor i odmah grabe mobilni da pošalju poruku. Jer i trenutak je večnost. Mladost. Lepota. Ljubav.