Kafana je moja sudbina

            Svako preduzeće na Balkanu koje poštuje sebe ima barem nekoliko filijala...

Prva i osnovna, idealno konstruisana za tehničku podršku – kafanica ¸¸Na ćošku¸¸. Radi 24 h dnevno, ima 4 konobara sa 10 pari očiju i  i predstavlja pouzdan izvor informacija: budno prati promet usluga i dobara u komšiluku. Za sve statističke analize relevantno sa kotiranjem preduzeća a u korelaciji sa konkurencijom – obratite se kasirki Zoki. Zna ko je bio – i kada. I šta je poručio. I da li je ¸¸lak¸¸ na novčaniku. Kome dobro ide a kome ne ide uopšte. Ima li kakvih zdravstvenih problema pa vodi računa o holesterolu? Da li su mu lekari zabranili ljuto i slano? I ako mu je skočio pritisak, da nije firma pred stečajem? Sem toga, Zokina vesela priroda joj ne dozvoljava da se ozbiljno veže, osta večita devojka u potrazi za idealnim partnerom pa je i odlično informisana o bračnom stanju gostiju. Ko je sveže razveden, ko plaća visoku alimentaciju a i koga je žena do nule opelješila... Od takvih, ne očekujte solventnost. Za eventualne kvarove kompjutera, telefona i ostale kancelarijske opreme – kod konobara Saše. Diplomirani elektroinženjer, na birou već 8 godina, u slobodno vreme majstoriše i dopunjava kućni budžet. Za renoviranje - uputiće vas kod kolega vodoinstalatera, molera i parketara. Parketar završio matematički pa slobodno očekujte milimetarsku i apsolutnu preciznost u postavljanju. Zlato naše, zavoleo apsolutne brojeve još u obdaništu... Za pokretački rad vaše ¸¸mašine¸¸ - klopa je solidna, isporučuju na adresu, cene pristupačne a isporuku vrši (kad je raspoložena) Zoka lično uz vrckav osmeh i sočne komentare. Sočne dušo kao šnicla. 

Filijala za šik klijente kulturološki i rodno nedefinisanog identiteta, bića Nove Ere koja se užasavaju prasetine, sarmi a i kancelarijskog prostora koji sputava njihovu kreativnost – kafić iza ćoška nazvan sasvim slučajno ¸¸Kultura¸¸. Toliko lap topova rasutih po stolovima niste videli čak ni u servisu vašeg ujaka... Suptilnim pokretima ukljanjaju u stranu super power shake posut svežim peršunom, naručuju sirove bademe, konektuju se na net i istovremeno dele korisne savete: kako povećati učinak u radu dok bivstvujete na ovsenim pahuljicama i 5 zrna graška. Uz meditaciju naravno: 8 puta ponoviti glasno OM, pustiti da glas vibrira kroz prostor, poslati pozitivne misli kolegi, poželeti telepatski dobrodošlicu sledećem klijentu, osmehnuti se golubu u letu i cvetu što cveta i izgovoriti odlučno: Ja volim život. Od silnih badema, već vam se otvorio apetit a i neki djuveč je zamirisao odnekud, navrat nanos zaključujete posao i zahvaljujete se (telepatski) baka Nedi koja vam je uvalila mačku izgubljenu u parku, naterala vas da objavite fotografije na internetu i ovaj vaš visoko spiritualni klijent vas je sav srećan kontaktirao preko udruženja ¸¸Cic Mic¸¸ - misleći da ste jedan od njih: zaštitnik životinja, pobornik zdrave ishrane, zakleti vegetarijanac i tolerantan na različitost. Ako vas pita da li ste tolerantni na gluten, ni-po-što ne odgovarajte sa DA. Ni na šta niste tolerantni, živite na onim pahuljicama, spašavate mačke iz parka, sledite u korak vašeg duhovnog učitelja i predstavljate promenu koju želite videti u svetu! Ako vam padnu na pamet neke trans masti kao štetne a ne baratate dovoljno terminologijom, ne spominjite ništa trans jer je povezano sa gender i bazira se na subjektivnom i veoma SUPTILNOM osećaju koji jedno biće ima o sebi a u procesu odrastanja i samospoznaje. Zahvalite se ljubazno klijentu, pohvalite mu roze košulju, olabavite stisak ruke (to je nežno biće Nove Ere) i povedite se za mirisom onog djuveča...

...koji vodi u kafanu ¸¸Kod Toše¸¸. Inače ga, sa obaveznom francuskom finesom u glasu i samo u prisutvu važnih klijenata, svi zovu Tole. Jer ovo je ozbiljna firma. Pardon, filijala. A i stranim ulagačima je teško da izgovore naše š. Ugađamo im. Počinje se od tradicionalnog srpskog predjela koje se kulturno naziva hors d'oeuvre. Ne spelujte u sebi – ovo je francuski. Za engleski fancy izraz koji se speluje, upotrebite ¸¸appetizer¸¸. Slaže se uz aperitiv koji se u Srbiji služi u vidu duple prepečenice, ljute k`o zmija. Ino-partner neće ni osetiti jačinu uz miris dimljene pršute i kajmaka koji se topi... A tek posle nekoliko dobro ukrčkanih sarmi, ovde                čak i najtvrđi vegetarijanci navaljuju na ražanj. Nema ništa bez pečenja. Barem priznaju – bio sam vegetarijanac dok nisam došao u Srbiju. Za potpisivanje ugovora – ipak sačekajte pihtije. One su mekane, krhke u svojoj gustoj žele masi, titraju            pod viljuškom, a kao što znamo, svaki muškarac podsvesno mora da čvrstinom svojih odluka i pečata zaštiti sve što je na ovom svetu nežno i drhtavo.

Uputstvo: na 4. zalogaj pihtija, ni pre ni kasnije, nežno klijentu poturiti ugovor.

Da mu potpis ne padne teško, gazda Tole vam se sasvim slučajno stvara iznad glave (a i inače se pojavljuje u svim kritičnim momentima – Šekspira nije čitao ali otelovljuje s vremena na vreme duh Hamletovog oca) i ozbiljnim glasom saopštava da je dezert na račun kuće! Ne povodi se taj za francuskom finesom, ništa voćno, ništa penasto, treska na sto oval turske baklave od 2540 kalorija u sirupu sa sve orasima i dodatnim šećerom odozgo. Plus, nekoliko sočnih tulumbi. I malo šlaga sa strane. Ako se klijent požali i zatraži nešto ¸¸lagano¸¸, konobar Marko (sunce naše žarko već dobio napojnicu unapred) će mu saopštiti da im nije ostalo ništa drugo u frižideru – naišla grupa turista pre vas jer im je kasnio brod... Plovi lađa Dunavom...

Vi srećni zbog potpisa, u želji da otplovite, ustajete polako dok na vaše čuđenje klijent ostaje... Bolje nestanite sa scene - kao kod onog Šekspira. Jer klijent je u transu: što od trans masti, što od baklave a ponajviše od ginekološkog pregleda koji je upravo propratio (ne, ništa mu nije odvuklo pažnju u momentu potpisivanja, sve se sasvim slučajno desilo). Dok je vama mirisao onaj djuveč, neko je pratio svoj njuh - za novac. One dve, inače odlično nformisane devojke, koje su sedele opušteno preko puta vas (a sasvim ¸¸slučajno¸¸ svraćaju kod gazda Toše zato što je Skadarlija tu, preko puta Zemuna) prekrštajući noge non stop i mazno se igrajući loknama, gledaju SVE vesti – od lokalnih do globalnih i u potpunosti su svesne svetske krize: ekonomišu sa tekstilom. Predstavljaju promenu koju žele videti u svetu i počinju – od sebe. Štede na materijalu (plastificirana string sajla je MAKSIMUM koji jedna devojka danas sebi može da priušti. Znate li vi koliko košta pamuk?!). Štede na hrani (moraju zbog linije), vežbaju postizanje trpeljivosti, smirenosti, ma zenit nirvane, uvek pažljivo slušaju i odobravajuće klimaju glavom na sve duhovne zakone ovoga sveta i mudrovanje privrednika. Jedu samo kad se vašem klijentu svest podigne na viši nivo (to se danas tako zove) i primeni uputstva SVOG duhovnog učitelja: ako imaš na pretek, ne gradi višu ogradu. Napravi duži sto. Gazda Tole sav srećan spaja 3 stola, vas ignoriše i prelazi na sledeću narudžbinu. Salate i morski plodovi ovaj put. Zbog linije!

Tutnuli ste sočnu napojnicu bratu Toši i navrat nanos otrčali na zakazan In line networking event u šik prive klubu ¸¸Alfa¸¸. Karticu za premium članstvo koju ste u zlatu platili (i otplakali 6 puta) ponosno pokazujete na ulazu i sedate za još duži sto... Ne, nisu i oni imali na pretek (a i sve ograde su im visoke). U ovaj uži elitni krug se teško ulazi. Geto. Na zvuk zvona, počinje kratko predstavljanje, razmena vizit karti i pre nego što se i upoznate i objasnite šta je to što tačno radite, vaših 30 sekundi je isteklo. Molim vas premestite se jednu poziciju niže. I opet još jednu, i opet. I tako u krug. Posle 15 minuta, svi su razmenili vizit karte, kompjuterski upili 836 različitih informacija i zapamtili 30 imena a 4 su bila sa po 18 suglasnika (to su oni članovi iz Norveške i Koreje, dobro nam došli u Srbiju, već im tepaju sa Sale i Pavle. Ko će sad da pamti neke suglasnike...).

U glavi vam bruji posle ovog kognitivno bihejvorističkog šoka (jači i od elektro), nešto vam pritiska memoriju, želudac vas zaboleo što od stresa da ostavite što bolji utisak (a sve u onih 30 sekundi) a možda i od onih silnih pihtija, u ubeđenju da ćete unovčiti kontakte prateći trendove umrežavanja privrednika i u totalnom mraku što se tiče delatnosti preduzeća čije ste vizit karte pokupili, gledate u nazive firmi: Viva, Fenix, Globe... I ne govore vam apsolutno ništa. Da ste barem imena zapamtili...

Odlučni da svoju novostečenu datoteku detaljno ponovo pregledate, pošaljete svima reklamni e-mail koji će verovatno završiti u spam folderu i ne, ovo nije bilo gubljenje vremena, na putu ka kancelariji (u koju retko zalazite, što jes` jes`), svraćate da se razgalite čašom kisele vode u vama najdražoj filijali – bifeu u klubu penzionera. Tu gde slatke bakice i dekice, vaši verni promoteri volonteri, na te nane i uz kaficu, još uvek koriste najefikasniju reklamu: od usta do usta. U momentu kad unucima pune usta domaćim djakonijama – napune im i uši hvalospevom o vama koji ¸¸nešto¸¸ radite na internetu i bolje da se dete obrati vama kad ste već u komšiluku - nego da ide ne znam gde. Usput vam i pošalju nešto od onih djakonija, uredno plate a i zbrinuli su vas kad ste imali tešku upalu pluća. Po preporuci, stigao je čitav dobrovoljački odred časnih sestara Crvenog Krsta sa kojim klub ima potpisan protokol o saradnji. Patronažne sestre počasne članice, davale su vam inekcije, vitamine, sredile komplet kuću i uz toplu supicu ponovo postavile na noge. Sve dok ste vi tumarali po internetu i knjigama u potrazi za učenjima Nove i buduće i bolje i savršene Ere, brzog i efikasnog umrežavanja, uvodili nove i unapređivali stare aplikacije, zaboravljajući na biološke predispozicije vašeg – ovozemaljskog – tela. I emocionalnu potrebu za partnerom i izbalansiranim porodičnim životom. Ovo je filijala preporoda. Dugujete im više od pola klijentele iako nemaju internet. Dugujete im zdravlje iako ih suštinski ne poznajete. Naručujete još jednu kiselu i šaljete poruku svim svojim klijentima da se isključe sa interneta i HITNO obiđu baku i deku. Uz hvalospev i maslačku i slatku od jagoda i džemu od šljiva i svoj turšiji ovog sveta. Ostajete čitav sat – bez interneta - strpljivo slušajući o osteoporozi i reumi. Nova meditacija Nove Ere: slušam sagovornika.

Preporođeni, na putu ka kancelariji (napokon), spašavate još jednu mačku iz parka. Za vama trči nepoznata devojka... Gura vam u ruke kesicu hrane ¸¸za prvu pomo游 i predstavlja se: Marina, predsednica udruženja ¸¸Cic Mic¸¸. Ah ta baka Neda, dokle dosežu njene wireless konekcije... U nameri da uspostavite balans i postanete promena koju želite videti u svetu, hvatate Marinu za ruku, pravite značajan iskorak iz virtuelne realnosti i iz svih mreža, konekcija i filijala i vodite je u zalazak sunca nad Dunavom. Tamo gde plovi vaša lađa... U Dunav bacate i poslednju trunku veštački izazvanog osećaja krivice. Dovoljno ste dobri i takvi kakvi jeste. Bez umrežavanja, konektovanja, šik klubova, meditacije, super hrane, vitaminskih napitaka i detoksifikacije. Za to su vam dati bubrezi, jetra i slezina. Koji odlično, i dalje, obavljaju svoj posao. Za poslovanje – kancelarija: ograđen fizički prostor gde je još na vratima istaknuto – radno vreme. I na tabeli ispred – opis delatnosti. Kome trebate – ume da vas nađe. Zatvorite i mentalno vrata – vaše radno vreme je završeno.

Odmahnuli ste veselo nekom u daljini i u trenu, dok se Marina okrete da pogleda kome, duh Hamletovog oca je već nestao u sutonu nad kalemegdanskom tvrđavom.